Gideon Grajf: Zločini ustaškog režima počeli pola godine pre zločina nacističke Nemačke

Govoreći povodom 76. godišnjice proboja zloglasnog ustaškog logora Jasenovac Grajf je istakao da je to bio veliki dan, dan koji mora da bude zapamćen od svih naroda koji se zalažu za humanost. Pokušaj bekstva iz pakla zvanog Jasenovac znak je pobede duha ljudskog bića. Samo planiranje takvog bekstva i pokušaj njegove realizacije, bez obzira što je to već kasno 1945, je ogroman uspeh tih jadnih zatočenika koji su u zatvoru gladni, poniženi i u lošim uslovima. Ustaše su nastojale da slome njihov duh, ali nisu uspeli. Na žalost, malo je njih uspelo da pobegne tom prilikom, ali sam pokušaj da se to učini velika je ljudska pobeda, pobeda zatvorenika koji su želeli slobodu i beg od okrutnog ustaškog režima.

 Pod sloganom „Sad ili nikad" nedavno su Udruženje logoraša Jasenovca, Subnor i Zajednica udruženja žrtava Drugog svetskog rata podneli zahtev Skupštini Srbije za usvajanje Rezolucije o ustaškom genocidu u tzv. Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) nad Srbima, Jevrejima i Romima, kao i ustanovljavanje Dana genocida nad Srbima u 20. veku. Kakvo je vaše mišljenje o toj incijativi?

 "U potpunosti podržavam tu inicijativu, izrazio sam podršku narodu Srbije koji vidim kao svoje prijatelje. Sebe doživljavam kao prijatelja srpskog naroda i smatram da je ovaj memorandum pozitivna ideja koju treba usvojiti. Ja sam u poslednje tri nedelje više puta to potvrdio", kaže profesor Grajf. 

 Što se tiče zahteva za ustanovljavanjem 28. aprila kao Dana genocida nad Srbima, potrebno je naglasiti da je masakr u Gudovcu, blizu Bjelovara, koji se, kao što i sami znate, dogodio 28. aprila 1941, označen kao početak ustaškog „konačnog rešenja"?

"Odgovoriću u opštim crtama. Zločini ustaškog režima započeli su pola godine pre nego što je nacistička Nemačka primenila svoju okrutnu i neljudsku politiku prema Jevrejima i drugim žrtvama. Dakle, to je i razlog što sam svojoj novoj knjizi dao naslov „Konačno rešenje pre konačnog rešenja". Tzv. NDH je nastavila sa svojom užasnom okrutnom politikom mržnje, diskriminacije i ubijanja, čak i posle pada Nemačke."

 U kojoj je meri Jasenovac danas poznat u svetu kao Logor smrti, logor istrebljenja iz vremena Drugog svetskog rata?

"Kada sam započeo svoj rad on je bio manje poznat. Sa ponosom vam mogu reći da, zahvaljujući mom radu, koji traje nešto više od šest godina, mnogo više ljudi sada zna o Jasenovcu. Dozvolite mi da navedem jedan primer iz Izraela gde sam dao mnogo intervjua o Jasenovcu u štampi, na radiju i televiziji, i mislim da sada mnogi Izraelci znaju mnogo više nego što su znali pre šest godina. Nedavno je u Izraelu objavljen jedan veliki članak o moje tri nove knjige („Jasenovac - Aušvic Balkana", „Konačno rešenje pre konačnog rešenja" i „Alojzije Stepinac, ustaški vikar - pokrsti se ili umri", op. M.K.) koje sadrže preko 2700 stranica o NDH, o Jasenovcu, o kardinalu Stepincu. To je jedan zaista veliki tekst i mislim da ga je tri miliona Izraelaca pročitalo. Dakle, rekao bih da samo u Izraelu milion Izraelaca već zna šta je Jasenovac, možda ne do detalja ali zna, a isto je tako i u svetu. Sada je krajnje vreme da se istina objavi u celom svetu, jer Jasenovac je predugo bio potiskivan, predugo je bio tabu tema."

 Da, to je u redu, ali uprkos svemu, mnogi i danas ne znaju ni ko su bile ustaše, ni šta je bila ta tzv. Nezavisna Držva Hrvatska?

"Od '41. do '45. lanac logora pod nazivom „Jasenovac" osnovala je NDH. Tamnošnje zatvorenike su mučili, ponižavali i ubijali sa najmanje 57 metoda koje sam otkrio i objavio u svoje tri nove knjige. Bio je to užas. Bilo je to najokrutnije mesto na ovoj planeti, a zločinci Hrvatske, ustaše, bili su mnogo varvarskiji, okrutniji od nemačkih nacista, koje su inače u svemu oponašali, ali oni su tada hteli da budu još okrutniji. Dakle, zatvoreniku koji je zarobljen i doveden u lanac logora Jasenovac šansa za preživljavanje bila je gotovo ravna nuli. Jasenovac je bio veliko "carstvo smrti, mučenja i poniženja". Obuhvatao je prostor od 240 kvadratnih kilometara! Možete li da zamislite da je bio šest puta veći od logora Aušvic koji je obuhvatao 40 kvadratnih kilometara! Šest puta je veće ovo carstvo okrutnosti, što je i razlog da sam jednu od svojih knjiga naslovio „Jasenovac - balkanski Aušvic". Bio je sličan Aušvicu ali je bilo i razlika. U mnogim slučajevima je bio mnogo okrutniji i šanse za preživljavanje u njemu su bile gotovo ravne nuli."

 Profesore Grajf, jevrejski narod je poznat po tome da izuzetno dobro brine o svojoj prošlosti, odnosno da čuva sećanje na svoju prošlost. Koliko je važno negovanje kulture sećanja?

"Potpuno ste u pravu. Upravo smo proslavili Pashu koja nas podseća na događaje koji su se dešavali pre dve i po hiljade godina, i tako svake godine, bez izuzetka, što je jedan od najvažnijih praznika u našem, jevrejskom kalendaru. Da, sećanje je veoma važno. Bez pamćenja prošlosti nemate ni sadašnjosti ni budućnosti, a prošlost ne možete izbvrisati ili odbaciti. Ne možete, ona izađe, pojavljuje se ponovo, na ovaj ili onaj način. Dakle, mislim da je za narod i državu, ali i za pojedince, izuzetno važno pamćenje vlastite prošlosti. Jer, šta je istorija? To je lanac događaja, lanac dešavanja. Ako se ne sećate jednog njenog dela ne možete nastaviti dalje, ne možete ići dalje. Morate pamtiti prošlost da bi ste imali bolju sadašnjost i još bolju budućnost. Tako da je moj odgovor na vaše pitanje DA, pamćenje prošlosti je izuzetno važno, i u pravu ste kada kažete da jevrejski narod pamti. Mislim da je to i jedan od glavnih razloga što smo, uprkos svim katastrofama koje smo imali, uprkos Holokaustu, uprkos mnogim pogromima itd, još uvek živi, jevrejski narod je još uvek ovde. Vidite me, još uvek sam živ! A to je tako, jer pamtimo i nikada ne zaboravljamo, čak i događaje koji su se dogodili pre hiljade i hiljade godina. Važno je, važno je ne zaboraviti!", zaključuje profesor Grajf.

Razgovor sa profesorom dr Gideonom Grajfom vodio je Miroslav Karlica.