Čitaj mi!

Stranci koji nas vole

Marko Lopušina, novinar i publicista, već četiri decenije proučava sudbinu naših ljudi u rasejanju o čemu je napisao 20 knjiga. Njegova nova knjiga "Stranci koji nas vole - nekad i sad" opisuje mnoge poznate i manje poznate ličnosti iz bliže i dalje istorije koji su pokazali da su voleli i podržavali srpski narod.

Mnogi stranci, političari, naučnici, javne ličnosti i obični ljudi, naoružani razumevanjem i naklonošću branili su nas na svoj način, od Turaka, Austrijanaca, Nemaca, NATO-a i albanskih terorista, zagovornika Novog svetskog poretka i drugih agresora, navodi Marko Lopušina u novoj knjizi "Stranci koji nas vole".

"Motiv je bio kako da ja odgonetnem tu njihovu ljubav...evo gledam košarkaši meč, neka cura, Amerikanka, Ivona Andersen igra za Srbiju, peva "Bože pravde", postala je član naše reprezentacije, ali ona to ne radi kao gastrabajter, da zaradi novac, to nije neki profesionalni ugovor gde će da zgrne neke velike pare, već je to jednostavno ljubav prema Marini Maljković...Doselilo se u poslednje vreme dvadesetak Amerikanaca, da žive u srpskim selima, ne u gradovima. Jedan od njih, Čarls Karter je rekao: Srbija vas voli, i onda sam rešio da vidim koliko takvih ljudi ima", kaže Lopušina.

Splet neverovatnih okolnosti u vezi sa celokupnom pričom o doktoru Viktoru Kinu podseća na filmski scenario. Ko je on bio?

"To je moj junak. Od svih tih ličnosti, njegova priča me najviše potresla. Lečio je Srbe, a Srbin ga je ubio. On je bio nemački lekar u Švajcarskoj i prijatelj kraljevića Aleksandra Karađorđevića i Đorđa Karađorđevića. Kada je došao u Srbiju kao specijalista za zarazne bolesti, izlečio je tifus i žuticu. Radio je naporno, po 18 sati dnevno, ljudi su ga voleli jer je njegov cilj bio da pomogne. 1919. godine se vraća u Švajcarsku da preuzme jednu psihijatrijsku kliniku, a jedan srpski prijatelj je doveo brata da ga on pregleda, koji je bio bolestan od šizofrenije. On je uzeo lekarski nož, povredio petoro ljudi i uboo dr Viktora u stomak. On je od tih rana preminuo. Rekao je da ne želi da tereti ubicu i da mu oprašta. Pre nego što se to dogodilo, dr Kin je u Srbiju doneo švajcarsku zastavu, i govorio da ako pogine u Srbiji, da ga sahrane sa tom zastavom, a kad je iz Srbije odlazio u Švajcarsku, poneo je srpsku ratnu zastavu i rekao švajcarskim prijateljima da ako umre, da ga sahrane sa srpskom zastavom. Tako se, nažalost, i dogodilo", kaže Lopušina.

Srbiju i Jugoslaviju su sedamdesetih godina posetili slavni holivudski glumci i čuveni muzičari, a znamo da oni imaju nekad veći uticaj na javnost nego političari, istoričari, naučnici... Koliko je to bilo značajno za našu zemlju?

"Bilo je veoma značajno jer je Jugoslavija bila u svetu predstavqena kao "zemlja između Zapada i Istoka", kao most koji spaja Vašington i Moskvu. Bio je Luj Armstrong, jedan od prvih pevača iz SAD koji je došao u Beograd i prosuo nam džez. Imali smo sreću da se Josip Broz zaljubio u džez i počeli su da niču džez orkestri...Imali smo holivudsku epopeju koju prepoznajem po Kirku Daglasu. On je Belorus, i mnoge naše glumce je preveo u Holivud",  kaže Lopušina.

Pored Kirka Daglasa, u Jugoslaviju i Beograd sedamdesetih godina dolazili su filmski velikani, među kojima i Piter Justinov, Robert de Niro, Miloš Forman, Alfred Hičkok, Brižit Bardo...

"Brižit Bardo je u vreme bombardovanja 1999. godine rekla da se stidi što je Francuskinja, da je sramota što Francuska napada jedan slobodan narod kakav su Srbi", kaže Lopušina.

 

div id="adoceanrsvdcfhklggd">