Čitaj mi!

Odmor na Sinišin način

Sve je više ljudi koji maštaju da korporativni život i kancelarijski posao od 9 do 5 zamene avanturističkim životom, nekim konceptom gde bi od putovanja mogli na neki način i da žive.

Siniša Račić je u tome uspeo, organizuje grupna putovanja na kojima svojim klijentima nudi jogu, biciklizam, fitnes, veslanje, ronjenje i druge aktivnosti.

„Najatraktivniji pečat mojih događaja nosi ta neobična povezivanja i druženja. Nisu toliko ni bitni programi...ja sam ranije tvrdoglavo insistirao, uveo jogu, pa zašto neće da rade jogu, pa zašto neće da voze bicikl, a onda sam shvatio da je finta u nečemu drugom, u povezivanju, tom iskoraku iz zone komfora. Ljudi iskreno uživaju da posle 20, 30, 40 godina rutine iskoraknu u nešto nepoznato i tu naiđu na ljude koji će ih prigrliti i prihvatiti", kaže Siniša.

Najveći broj ljudi se na ovakva putovanja prijavljuje bez partnera odnosno prijatelja, pa se otvara više mogućnosti za povezivanje ljudi, nova prijateljstva pa i ljubavi.

„Nešto što najviše ljude kanališe da probaju sa nekom drugom vrstom odmora je taj stres, ta tenzija koja se odvija na poslu. Upravo sve je veći priliv korporativnih ljudi posle raznih traumatičnih iskustava, razvoda brakova, raskida veza, smrti članova porodica, dođu da se skockaju i srede na mojim događajima", priča Siniša.

Dijaspora putem društvenih mreža i prijateljskih veza prati ovaj koncept i naši iseljenici se ovim putovanjima često pridružuju.

„Desi mi se vrlo često da imam ljude iz dijaspore, iz Amerike, Nemačke, Skandinavskih zemalja...može se reći da priličan broj dolazi na moje događaje, čak i dovode svoje prijatelje strance", kaže Siniša.

Povod za naš razgovor zapravo je neobična poštanska pošiljka koju je Siniša dobio jer se na Fejsbuku požalio da mu zbog pandemije posao ne funkcioniše i da je spreman da se prihvati nekog drugog posla jer je ostao bez novca.

„Neka dva meseca nisam otvarao poštansko sanduče, jer iz njega vrebaju neplaćeni računi...nisam ništa zarađivao, pa sam imao fobiju od otvaranja poštanskog sandučeta. Kada sam iole počeo da radim i zarađujem, rešio sam da otvorim „Pandorinu kutiju", da vidim šta me tamo čeka...i pored svih računa, bilo je jedno lepo upakovano pisamce žute boje, što je danas veoma neobično...i u pismu je bilo 100 i nešto evra, što je za mene bilo šokantno. Uglavnom je ta osoba, kaže, našla taj novac, pale su joj sa neba i nisu joj trebale i pomislila je da će prosleđivanjem tog novca meni pomoći, i rekla da ukoliko mi ne trebaju, postupim sa njime u skladu sa svojom savešću. Doživeo sam civilizacijski šok...prvo neverica, a onda su mi suze same potekle, tri sata sam samo plakao...", otvoreno priča Nebojša.

Siniša ne zna od koga mu je došla pošiljka sa novčanom pomoći, osim da je stigla iz Hrvatske, ali zna da je presudio izbor avanturističkog načina života i povezivanje sa ljudima sličnog senzibiliteta.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">