Čitaj mi!

Rođeni Beograđanin prvak Baleta u mađarskom Đeru

Ansambl Baleta iz Đera (Győri Balett) predstavio se u nedelju publici u budimpeštanskom Plesnom pozorištu (Budapest Táncszínház) predstavom "Ana Karenjina". Veoma neobično osmišljen i nadahnuto odigran lik Sudbine tumači Luka Dimić, prvak baletske kuće u Đeru, koga publika u Mađarskoj već pamti i po ulogama u drugim baletskim predstavama.

Luku Dimića, koji je već pet godina stalni član ansambla državnog Baleta u Đeru, na severozapadu Mađarske, 13. novembra imali smo prilike da, u predstavi "Ana Karenjina", vidimo u neobičnoj ulozi. Tumačio je lik Sudbine, koji je na sceni delio sa svojim kolegom Luiđijem Lanoneom.

"Priča je poznata i ljudi se lako povezuju sa tim baletom, za razliku od nekih drugih, koje publika ponekad možda ne uspe dovoljno da razume. Ima nečega što je osobeno u ovoj predstavi. Tu mislim na likove viđene iz neuobičajene perspektive. Na primer, vidimo netipičnog Karenjina i njegovu emotivniju stranu, baš kao i emotivnu stranu Ane i Vronskog. Naš direktor, koji je inače koreograf, voli da unese dosta emocija i uvek ističe da je rad na performansima zajednički. Nikada ne ističe samo sebe, već naglašava da je reč o zajedničkom procesu rada", rekao je Luka, uoči same predstave.

Ovaj daroviti baletski igrač školovao se u Beogradu i Beču, a član Baleta u Đeru postao je nakon položene audicije, koju je ta umetnička kuća raspisala pre pet godina.

"Dok sam se školovao u Beču, čuo sam mnogo pohvalnih reči o Baletu u Đeru i želeo sam da se oprobam upravo tamo. Veoma je važno što se u toj ustanovi ljudi poštuju kao individue i, ako se trudite, uslediće glavne uloge. Radim sa solistima baleta, a treba se prilagoditi i stilu koreografa, odnosno direktora. Najpre smo radili performans "Skarletno slovo", gde sam u drugoj postavi bio tumač jedne od glavnih uloga. Kasnije su usledile i glavne uloge u baletu "Žizala", sa Lajkom Feliksom, pa „Per Gint", gde sam igrao glavnu ulogu", kaže se Luka.

Sledili su i drugi performansi, kao što su „Bolero" ili „Mimi", a sada je aktuelan balet „Ana Karenjina", u kome je takođe do izražaja došao njegov raskošni talenat. Na naše pitanje da li uočava razlike kada je reč u samom pristupu radu u Srbiji i Mađarskoj, Luka Dimić kaže da su one velike.

"Ja sam pohađao baletsku školu „Lujo Davičo" koja, naravno, daje neka osnovna znanja, ali su ona nedovoljna za profesionalniju karijeru u inostranstvu. Prvi put se susrećem sa velikim profesionalcima u Nacionaloj fondaciji za igru, gde dolaze ljudi iz različitih delova sveta i vidim kako to u stvari treba da se radi. Sledi moje školovanje na Bečkoj akademiji i mislim da se tamo radi pod mnogo strožijim uslovima. Nažalost, mislim da nemamo dovoljno kvalfikovanih ljudi koji bi radili sa mladima. Naravno, ne kažem da svi treba da idu u inostranstvo, ali je potrebno videti kako izgleda neka velika audicija ili rad na performansu, da bismo mogli nešto da naučimo", ističe Luka.

Ovaj mladi, ali već zreli umetnik, nedavno je za svoj rad nagrađen značajnim priznanjima. Jedno je stiglo iz Đera, grada u kome je stasao u pravu zvezdu baletske scene, a drugo iz Beograda, u kome je rođen i gde je napravio prve korake na putu ka velikim evropskim pozornicama. Nagrada kompanije Audi, koja je sponzor Baleta u Đeru, ove godine je pripala upravo Luki Dimiću, kao najboljem igraču sezone, za nastup u "Per Gintu". Potom je usledilo priznanje "Veruj u sebe", koje dodeljuju srpska Nacionalna fondacije za igru i Beogradski festival igre i koje mu je pre nekoliko dana uručeno u rodnom gradu.

"Lepo je kada nagrada dođe iz matične zemlje i kada vidite da ljudi prate vaš rad. Na uručenju su bili moji roditelji, profesori, prijatelji, gospođa Aja Jung, čijih se saveta sećam još od ranih dana mog školovanja i koju veoma cenim. Lep je osećaj biti kod kuće, posebno što je igrački vek veoma kratak. Smatra se da biste do četrdesete godine života morali da uradite sve šo želite u oblasti baleta", kaže Luka.

Iako je to životno doba u njegovom slučaju još daleko, namera mu je da i nakon toga ostane aktivan u ovom vidu umetnosti, pre svega kroz pedagoški rad. On je podučavanjem mladih talenata posvećen i danas. Kaže da, kad god može, dolazi u Beograd i radi sa decom u Nacionalnoj fondaciji za igru, u koju gospođa Jung često dovodi ugledne gostujuće pedagoge.
Nismo mogli da našeg sagovornika ne upitamo kako vidi svoju karijeru u narednoj deceniji. Odgovor koji smo dobili odisao je veliki optimizmom i entuzijazmom.

"Nadam se da će biti još glavnih uloga, da ćemo raditi nove kreacije. Mađarska mi je prirasla srcu, izuzetno su ispoštvali i mene i moje roditelje ovde. Naravno, nadam se novim prilikama za rad i novim ulogama. Grad Đer ću uvek pamtiti i ako u budućnosti bude nekih drugih prilika. Nemam neke određene planove, trudim se da napredujem na umetničkom planu u kompaniji u kojoj sam, ali i da što bolje naučim mađarski jezik", kaže mladi umetnik.

Luka nam na kraju otkriva da, dok očekuje da sa svojim kolegama iz ansambla ponovo gostuje u Budimpešti, već učestvuje u pripremanju nove predstave. Istovremeno, kuju planove za predstojeću turneju po Kolumbiji, kojoj se svi veoma raduju.