Čitaj mi!

Dve knjige Dragana Jakovljevića predstavljene u Kragujevcu i Budimpešti

U Budimpešti je objavljena nova knjiga priča Dragana Jakovljevića, književnika, profesora univerziteta i novinara, pod naslovom "Muzička kutija", čiji je izdavač Kulturni i medijski centar "Srpski venac". Prva promocija priređena je u Kragujevcu, dok je Jakovljevićev prethodno objavljeni roman "Tajne Pavlove ulice" predstavljen publici u mađarskoj prestonici.

Dvadeset novih priča Dragana Jakovljevića očekuje čitaoce u knjizi "Muzička kutija" koja, kako saznajemo, ovih dana iz Mađarske putuje i prema svim većim bibliotekama u Srbiji. Prvu promociju, ovo izdanje je imalo u Kragujevcu, a očekuje se da će knjiga u dogledno vreme biti predstavljena i široj čitalačkoj publici u Srbiji i Mađarskoj.

U preporuci izdavača, kaže se da Jakovljević, kao vrsni pripovedač, iza koga je do sada dvanaest objavljenih knjiga i niz priznanja, naizgled obične životne priče svojih junaka i situacije koje im život donosi, čitacima predstavlja na neobičan način, držeći podjednakim intenzitetom našu pažnju, od prve do poslednje stranice. Čitajući knjigu "Muzička kutija", stičemo utisak kako i sami postajemo njeni akteri i kako zajedno sa piščevim junacima krećemo u avanturu traženja odgovora na pitanja koja se ovde otvaraju i puteva za razrešenje mnogih dilema, tako bliskih svakome od nas.

"Nema sumnje da je ovo knjiga koja će trajati, jer čitaocima nudi mogućnost da njen sadržaj prihvate na različite načine. Verujemo da će svaka generacija ovo delo otkrivati drugačije, jer u rukama imamo svojevrsno ogledalo u kojem svako ko to želi, može da prepozna i deo sopstvene duše", napiminje izdavač.

Kritičar Maja Stankvić, koja je učestvovala na promociji ove knjige u Kragujevcu, kaže da priče Dragana Jakovljevića govore o naizgled običnim, malim ljudima, a da se zatim, dok radnja teče, ispostavlja da svako od njih nosi u sebi neku posebnost, zbog koje je vredelo tu njihovu običnu, malu priču, podeliti sa drugima. Reč je, kaže ona, o pojedinim segmentima njihovih života, jer pisac upravo izdvaja one epizode koje su ključne za razumevanje određenih okolnosti, profila ličnosti ili dešavanja.

"Tako izdvojene, one su dovoljne da Jakovljević iz mirnog narativnog tona, koji nagoveštava pre monotoniju življenja, nego unutrašnju dramu i obrt koji će uslediti, uđe u prostore psihe i skrivene intime svojih junaka, kako bi kod čitalaca izazvao nelagodu, uzbuđenje, pa i strah pred onim što dolazi. Pri tom, njihove, najblaže rečeno čudne porive, niti osuđuje, niti donosi bilo kakav sud o njima. On jednostavno posmatra, beleži i niže događaje hronološki, po redosledu dešavanja, držeći nas do samog kraja u neizvesnosti, a kraj često dolazi iznenada, nenajavljen. To je obično dvosmislen prostor, koji Dragan Jakovljević ostavlja, dajući čitaocu ulogu interaktivnog subjekta. Provocira nas njegova igra sa senkama, sa duhovima prošlosti, sa neživim stvarima, koje preuzimaju osobine živih. Dragan Jakovljević ukršta prošlo vreme sa sadašnjim, uliva nam nelagodu i izaziva tihu jezu obnavljajući prisustvo i delovanje u sadašnjosti, onih kojih više nema. I to je njegova teza o postojanju paralelnih svetova i svakodnevnim manifestacijama brisanja granica između njih, kao što nas kroz svoje priče uči dobročinstvu, humanosti i drugim životnim vrednostima. Osećanje mistike, neizvesnost i iščekivanje, svakako boje njegove priče i to je ono što nas čini budnim i radoznalim, dok uzbuđenje raste sa svakim novim redom", ističe Maja Stanković.

Ona ukazuje na činjenicu da kratka forma ima svoje zahteve u pogledu strukture i načina pripovedanja: prepoznati i izdvojiti bitne momente u kratkom vremenskom razmaku, koji donosi promene u stanju svesti ili životu pojedinca, a onda na njima graditi priču, posebna je veština pripovedača.

"Sažeta, koncizna, bez suvišnih opisa, osim onih koji će suziti fokus i približiti čitaoca željenom cilju, proza Dragana Jakovljevića zavodljiva je i sugestivna, pitka i samo na prvi pogled lagana. Životne mudrosti i pouke, jasno su izdvojene i egzistiraju paralelno sa sudbinama glavnih junaka, u toj meri čak da predstavljaju priču u priči. Vešto uobličene, one su svetionici koji će goreti i kada se više ne budemo sećali sadržaja za koji nas vezuju", zaključuje Maja Stanković.

Inače, u Budimpešti je ovih dana, pred srpskom i mađarskom publikom predstavljen nedavno objavljeni roman Dragana Jakovljevića "Tajne Pavlove ulice" koji bi, ako sve bude teklo kako je planirano, krajem ove godine trebalo da bude preveden na mađarski jezik. U reprezentativnom prostoru budimpeštanskog "Living ruma", organizator tradicionalne manifestacije "Balkan parti", univerzitetski docent Vilmoš Šimon, organizovao je veoma posećenu promociju ovog romana, na kojoj su pored autora učestvovali i književnica i novinarka Dragana Meseldžija i Anamarija Novakov, prevodilac.