Čitaj mi!

Pirotski ćilim doleteo u Srpsku školu u Bazelu

U Srpskoj dopunskoj školi u Bazelu đaci učiteljice Andrijane Adamović poslednjih nedelja pričali su o ručnim radovima, a najveću pažnju posvetili su nadaleko čuvenom pirotskom ćilimu. Da bi što bolje osetili lepotu, teksturu, boje i te čudesne šare, u pomoć je priskočio tata jednog Andrijaninog učenika.

Aleksandar Petrović, tata sedmogodišnjeg Teodora, rodom je iz Leskovca. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu i doktorirao kliničku neurologiju na Oksfordu, a danas radi kao konsultant u Bazelu. Njihov bazelski dom ukrašen je ćilimima različitih veličina, boja i šara, i jasno je da ćilim ima posebno mesto u njihovoj porodici.

„U mojoj porodici pirotski ćilimi su sastavni deo života još od kad postoje pisani tragovi i predanja o samoj porodici. Najstariji primerak koji čuvam i za koji znam da je vezan za nas još je iz doba Turaka, pre oslobođenja južnih krajeva Srbije od Turaka, pre 1878. godine. On je pripadao mojoj čukunbaki i spasavao se kroz oba svetska rata i kroz balkanske ratove. Ima jako neobičnu priču i meni je najdraži", sa ponosom je istakao Aleksandar.

Učiteljica Andrijana je zajedno sa gostom - predavačem osmislila interaktivni čas gde su učenici mnogo toga saznali o ćilimu. Aleksandar je doneo jedan manji ćilim da ga deca pogledaju, opipaju i da im na takav način ostane čvršće u sećanju. Pripremili su prezentaciju, locirali Pirot na mapi Srbije, upoznali đake sa ovim gradom i znamenitostima, a velika pomoć bio je i katalog pirotskih ćilima Etnografskog muzeja.

Na samom početku časa đacima je ponuđen komad pamučnog tkanja drugačije ukrašenog od pirotskog i deca su u prvom trenutku bila zbunjena šta je pravi ćilim. Ali baš ta činjenica da su ga odmah uporedili sa nečim drugim, pomoći će im da u budućnosti ne zamene pravi pirotski tepih sa drugačijom tkaninom. Učenici su imali mnoštvo pitanja, učestvovali su u svakom segmentu časa, radoznalo su okretali katalog „Dva lica" i proučavali šare.

Najzanimljivije im je bilo da čuju kako se zove koja šara i kakvo značenje ona ima. Ćilim koji su razgledali nije od onih najstarijih, ima „samo" sedamdesetak godina, ali je izuzetnih boja i šara i u sjajnom je stanju. Tražili su koje šare se nalaze na njemu, kako se zovu i pretpostavljali kakvo bi značenje mogle da imaju. Aleksandar Petrović je definitivno svoju ljubav prema ćilimu preneo na male sagovornike.

„Aleksandar me je oduševio pristupom ovoj temi. Bio je izuzetno kreativan i deca su uživala. Neosporno je njegovo iskustvo u ovakvoj vrsti nastupa, ali mi je poverio da mu nije svejedno da stane pred ovakvu publiku. Međutim, kad je preuzeo moje mesto u učionici, bilo je jasno da je potpuno prirodan, spontan, ali i spreman. Svoj talenat duguje i majci, dugogodišnjoj profesorki engleskog jezika u Leskovačkoj gimnaziji", izjavila je učiteljica Andrijana nakon uspešno održanog časa.

Vreme je proletelo svima i deci i predavaču, a i učiteljici koja se našla u novoj ulozi u svojoj učionici. Svi su bili puni utisaka i dodatnih pitanja. Posebno je bio iznenađen gost-predavač.

„Moj glavni utisak, iako su deca mala, imaju od 7 do 11 godina, jeste da je u njima razvijena svest o lepoti i oni su tu lepotu u ovom ćilimu videli odmah i uočili su šta razlikuje pirotski ćilim od nečeg drugog. Sve se vrtelo oko te lepote u oku posmatrača. Jako mi je drago što sam u tako mladoj publici to video. Naravno, u današnje vreme deca pitaju i o ceni ćilima i o tome gde se to može kupiti, tako da shvatam da ima i drugih pokretača tog interesovanja. Ono što mi je posebno milo jeste što je učiteljica Andrijana imala sluha da na jedan interaktivan način uključi i roditelje u samu nastavu. Za mene je ovo neprocenjivo iskustvo jer sam po prvi put video sina u ovoj perspektivi, u ovoj grupi dece koja je izuzetno fina, i sa nastavnicom koja sjajno radi svoj posao. Iskusio sam atmosferu u učionici, šta je to što deca u Srpskoj školi u Švajcarskoj žele da čuju i kako se nastavnica trudi da im pokaže i da ih nauči. Sve ima svoju svrhu i sve mi se svidelo", rekao je na samom kraju časa gost predavač, Aleksandar Petrović.

„Najviše nam se dopalo kad smo učili šta znače šare i što se svoj deci najviše dopala kornjača", rekle su Sara i Staša Pavlović.

„Meni se isto sve svidelo, ali najviše što smo učili imena ćilima, što sam mogla da vidim pravi ćilim. Kad dodirnem pravi ćilim, mnogo je tvrdo", rekla je Marta Adamović.

„Meni se svidelo kad smo videli pravi ćilim, a najviše kad smo gledali knjigu i videli smo razne ćilime i svi su bili lepi. Ja ću na sledeći čas doneti ćilim koji je istkala moja baba. Nije pirotski, ali ja ga volim", rekla je Sara Gajić.