Čitaj mi!

Srbin - Građanin godine australijske opštine Ferfild

Početkom 2021. godine, prilikom dodele godišnjih priznanja povodom Dana Australije u prestonici Kanberi, srpskom humanisti Milanu Maksimoviću dodeljena je pozlaćena medalja "Građanin godine" na teritoriji opštine Ferfild. Istovremeno ova sidnejska opština ga je proglasila za Počasnog građanina Ferfilda.

To nije bilo slučajno, jer je Maksimović 2019. i 2020. godine bio dva puta finalista izbora za nagradu prvog građanina Australije. Ove 2021. godine Milan Maksimović dobio je titulu "Građanin godine" u zapadnoj sidnejskoj opštini Ferlild, u kojoj živi. Zadovoljan ovim priznanjem Maksimović je izjavio:

"Medalja i titula "Građanina godine" je i priznanje za sve Srbe sveta!"

U obrazloženju za ovu nagradu jednom Srbinu, kaže se da su "Milan Maksimović i njegova porodica nesebično uložili veliki trud, kako bi olakšali teške dane, najpre onima koji su ostali bez imovine u katastrofalnim požarima, a zatim su bili tu da pruže ruku podrške penzionerima, samohranim majkama i drugima koji su bili najteže pogođeni pandemijom korone. Priznanje je dodeljeno za sve što je Milan maksomović sa porodicom učinio pod pokroviteljstvom svoje humanitarne organizacije "Milan Hilda Care".

U specijalnom intervju za naš portal g. Maksimović nam je svoju humanitarnu aktivnost poslednjih godina.

"U poslednjih pet godina odazvali smo se svim akcijama, koje su bile važne za narod u našem australijskom okruženju. U period 2015/16. pod udarem takozvane "Islamske države" (ISIS) preko 800.000 ljudi su prognani samo zato što su hrišćani. Preko Ujedinjenog pravoslavnog brastva sam pozvan da prikupljam pomoć i tako je sve krenulo. Kroz humanitarni rad sam upoznao mnoge napaćene ljude, kao i žrtve logora i polnog zlostavljanja, što mi je dalo još veću motivciju da nastavim da pomažem unesrećeni narod. Nažalost, trenutno u svetu je preko 245 milliona hrišćana, koji su prognani ili nemaju versku slobodu. Čak su i novine "USA today" objavile da u proseku svaki dan 11 hrišćana bude ubijeno samo zbog naše vere. To su jako teške stvari. Jednostavno ne mogu da prestanem da im bar malo ublažim bol."

 Odakle potiče Vaša humanost, od Vaše porodice i roditelja?

"Moja familija Maksimović poreklom je iz Bileće. Zbog progona su se pre 200 godina moji preci preselili s područja Hercegovine u Bosnu. Ja sam rođen u Tuzli, ali smo se porodično 1983. godine preselili u Sarajevo. Moj otac Pero Maksimović je kao građansko lice u JNA dobio prekomandu. U Sarajevu nas je 1992. dočekao rat. Djed mi je uvek govorio da će svaki Srbin koji živi barem 70 godina biti u najmanje dva rata. Moj prvi rat me zahvatio vrlo mladog, sa dvadesetak godina bio sam na sarajevskom ratištu. Mom ocu je to bio drugi rat.
Bio sam u porodici i van nje uvek okružen velikom ljubavlju i pažnjom. Humanost je nekako kod mene sama došla. Kao dobar učenik, posebno kao prvak u takmičenjima iz matematike i fizike, mnogo sam puta držao besplatne časove za učenike, koji su bili manje uspešni. Igrao sam fudbal i tenis. Uvek mi je neko prilazio da mi se zahvali za moj trud. Sve te pozitivne stvari prenosim na svog sina", kaže Maksimović.

 Poštujete porodičnu tradiciji i Vaš sin nosi dedino ime?

"Moj otac je dobio ime Pero po svome dedi, koji je poginuo u Prvom svetskom ratu u Cerskoj bici. Odlučio sam da dam svome sinu ime Kristian Pero. On zna da su njegovi preci, i po očevoj, i majčinoj strani, dali živote za hrišćanstvo, koje je i dan danas, ako ne pod istim napadom, onda i većim kao pre 100 i više godina. Moja supruga Hilda je prognana hrišćanka. Asirka je i mi zajedno delimo skoro istu sudbinu napaćenih i prognanih naroda. Njen ded je bio asirsko siroče a baka jermensko siroče. Žrtve su otomanskog genocida u Velikom ratu kao hrišćani."

Čime se poslovno bavite?

"Došao sam pre dve decenije iz BiH u Austrliju. u Sarajevu sam studirao mašinstvo. Magistrirao sam poslovnu administraciju (MBA) u Australiji. Moja supruga Hilda je bila jako dobar student i docent je na Fakultetu informatike. Trenutno radim kao direktor "Digitalne transformacije". Pomažem vladinim i nevladinim organizacijama u planiranju i sprovođenju digitalnih tehnologija, digitalnog marketinga, digitalizacije i automatizacije poslovnih procesa. U prikupljanju i analizi podataka u cilju upravljanja rizikom i ostvarivanja pružanja mogućnosti korisnicima da mogu sa većim pouzdanjem i uz pomoć algoritama donesu bolje i brze odluke u poslovanju. Zadovoljan sam poslom, jer sam živeo i radio u SAD, Kanadi, Irskoj, Danskoj i sada u Australiji."

 Vidim da vodite mnoge humanitarne projekte. Neki traju godinama. Kako sve to uspevate?

"Veliku podršku za rad humanitarne organizacije "Milan Hilda Care" dobijam od moje supruge i našeg sina, koji vredno rade u pakovanju i distribuciji pomoći. Kad su velike humanitarne akcije, imamo oko oko 20 voluntera. U nekim slučajevima pomaže nam, na primer, crkva Svetog Nikole i paroh otac Nemanja Mrđenović iz Blektauna. Zajedno sa volonterima crkve podelio je pomoć za penzionere, samohrane majke i trudnice. U staračkim domovima pomažu nam sami penzioneri. Najveći projekat humanosti prošle godine je bio u prikupljanje i podela pomoći za sve ugrožene od nezapamćenog požara u Austrliji. Preko FB, srpske MIS televizije i vesti mnogi ljudi su donarali i mi smo skupili preko 12.000 dolara. Uspeli da kupimo burad sa vodom, hranu za ljude i životinje, krevete, frižidere, odeću i mnoge druge stvari u vredosti od preko 86.000 dolara. To je stavno Božiji blagoslov. Zahvaljujem se preko vašeg portala hiljadama ljudi koji su donirali, a posebno Zoranu Podiniću sa MIS TV-a, Vasi Despotoviću iz "Beotravel"-a i Biljani Ristić sa SBS-a. Posebno mi je drago da smo sa udruženjem "Svi za Kosmet" pomogli našu decu sa Kosmeta."

 Kako se dogodilo da tri godine zaredom budete kandidat za nagradu "Građanina godine" na Dan Australije?

"Mi Srbi pokazujemo najveće ljudske vrednosti onda kad je najteže i najpoterbnije. Srbi nisu nikad bili, niti će biti loš narod. U ova teška vremena pakazujemo naše ljudske vrline, brinemo za nemoćne, za ugrožene, za naše bližnje. U doba korona virusa mnogi su izgubili posao i svi bi treba da pogledamo oko sebe i pomognemo koliko možemo. Ja sam dobio priznanje ove godine, ali najveće vrednosti nisu materijalne, nego duhovne prirode. "

 Čestitke za osvojenu medalju i titulu "Građanina godine" i počasnog građanina opštine Ferfild dobili ste od vladike Siluana, episkopa Eparhije australijsko-novozelandske i sveštenstva. I mi Vam čestitamo. Recite nam kakvi su Vaši planovi za blisku budućnost?

"Želim da se aktivnije uključim Milan Hilda Care u humatinarne akcije za pomoć našoj deci na Kosovu i Metohiji, u Srbiji i u Republici Srpskoj. Postoji velika potreba za udruženjem svih Srba širom sveta, koja bi bila povezana sa maticom i Crkvom, radi očuvnja srpske duše, jezika i kulture. Srpskom narodu treba istinska nevladina, neprofitna, nestranačka i dobrotvorna zajednica Srba iz cele dijaspore, da snažno i trajno povezuje naš raseljeni srpski svet sa Srbima u Srbiji i Republici Srpskoj. Već tri godine sam u kontaktu sa Srbima u Srbiji, Kanadi, Australiji, Africi, SAD, Južnoj Americi, Argentini i Europi. Dogovaramo se o registrovanju organizacije "Svi Srbi sveta", rekao nam je na kraju razgovora Milan Maksimović, najveći srpski i australijski humanista iz Sidneja i opštine Ferfild.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">