Čitaj mi!

"Zlatna diploma" Pečujskog univerziteta Borislavu Rusu

Profesor Borislav Rus koji je mnoge generacije Srba, Hrvata i Mađara izveo na pravi put, danas je u penziji, ali je još uvek aktivan i agilan član srpske zajednice u Mađarskoj.

Povod za razgovor za Radio televiziju Srbije sa „Profom" (kako su učenici popularno zvali Borislava Rusa) bilo je novembarsko dobijanje „Zlatne diplome" u Rektoratu Pečujskog univerziteta „Janus Panonius" (najstarijeg u Mađarskoj), povodom pola veka od njegovog završetka Visoke nastavničke škole u prestonici županije Baranja - Pečuju.

O tome kako je tada izgledao prosvetni rad na Katedri za južnoslovenske jezike na VTŠ i koji profesori su mu predavali Borislav Rus za RTS kaže:

„Za nas je, kao što je to i danas kod akademaca - najteža bila prva godina. Naime, iako sam studirao južnoslovenske jezike (srpskohrvatski jezik i književnost), kao i ruski - godinu dana sam paraleno studirao i mađarski jezik! Imao sam i časove iz opšte lingvistike na mađarskom jeziku, časove iz deskriptivne gramatike, metodologije, svetske književnosti, teorije i istorije književnosti. Na našoj Katedri počeli smo sa stilskim govornim vežbama, a u okviru narodopisa imali smo upoznavanje i svoje matične zemlje. Tada je to bilo upoznavanje bivše Jugoslavije, običaja, geografije, istorije i kulture njenih naroda... Sa svojih studija rado se sećam profesora ruskog jezika Šeljmešija, Mihalja Temešija (jednog od najpoznatijih mađarskih lingvista), Ronaija, Žuže Varoci, profesora antičke književnosti Lasla Pecelija. Sa naše Katedre tu su bili profesori Ivan Mokuter, Dušan Pavlov, Dragutin Nedučin, a imali smo i lektore iz Jugoslavije: Ivanku Rackov, Zoru Zomborčević i profesora Pavla Papulina".

 Kakav je tada bio život u studentskom domu?

„Bili smo zaista srećni, jer se Studentski dom nalazio u bloku sa zgradom Visoke nastavničke škole. Pošto je to u podnožju planine Meček, imali smo prostor prema parku i tamo su bili sportski tereni. Zahvaljujući njima, stvorene su jako dobre sportske ekipe. Izuzetno kvalitetni bili su gimnastičari, košarkaši, a postojao je i fudbalski tim „REAS", u kome su igrali i mnogi studenti VTŠ. Imali smo i odličan orkestar koji je znao oba repertoara (i narodni i zabavni), redovno smo odlazili na pozorišne predstave, dolazili su nam gosti iz Jugoslavije!...

Sa ponosom ističem da sam kao student-prodekan bio zadužen da formiram i održavam akademske kontakte sa četiri univerzitetska grada u Evropi - u Srbiji (tada još u sastavu SFRJ) sa Filozofskim fakultetom u Novom Sadu, sa tadašnjim sovjetskim, a danas ukrajinskim gradom Lavovom, sa Lajpcigom u Nemačkoj, kao i sa Trnavom u Slovačkoj", kaže Rus.

 Imali ste ključnu ulogu u osnivanju pečujskog ansambla „Baranja". Taj ansambl i danas postoji i radi, a Vi ste prisustvovali i proslavi pedesete godišnjice postojanja ovog društva, podsećamo profesora Borislava Rusa.

„Pamtimo 1967. godinu, kada smo formirali Plesnu grupu Visoke nastavničke škole za narodnosti (nacionalne manjine). Činili su je uglavnom studenti naše Katedre koji su na VTŠ stigli iz Budimpešte, a posle su im se priključili i visokoškolci sa drugih fakulteta koji su na studije u Pečuj stigli iz Ate, Udvara, Semelja, Kozara, Mohača... Nakon nekoliko godina Udruženje (sa koreografom Antunom Kričkovićem i umetničkim rukovodiocema Milanom Rockovim) pretvoreno je u KUD „Baranja". Ansambl je nastavio svojim putem i pre tri godine proslavio je pola veka postojanja, a posebno pohvalno je to - što su svi tadašnji studenti (po okončanju studija) nastavili svoje delovanje tamo gde su se nastanili i gde su počeli da rade kao nastavnici", kaže Rus.

 Po završetku školovanja radili ste kao profesor po jednu godinu u pečujskoj Hrvatsko-srpskoj gimnaziji (od raspada SFRJ samo Hrvatskoj gimnaziji „Miroslav Krleža"), Mađarskoj gimnaziji „Levei" i (do penzionisanja) u budimpeštanskoj Srpsko-hrvatskoj gimnaziji (danas samo Srpskoj gimnaziji „Nikola Tesla"). Malo je poznato da ste bili i diplomata Mađarske, i to u najteže vreme - formiranja šest novih balkanskih država na „ruševinama" poslednje Jugoslavije?

„Ukazala mi se prilika da nekoliko godina provedem i u diplomatskoj službi. Konkurisao sam za mesto u Ambasadi Mađarske u Jugoslaviji i od njih tridesetoro, mene su primili. Sedam godina sam bio u diplomatiji, od toga pet sam proveo u Beogradu. U to vreme, nažalost, došlo je do raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i tada sam doživeo teške i traumatične trenutke. Bio sam očevidac jedne sumorne društvene tragedije. Dok sam službovao stekao sam brojne prijatelje, a kao diplomata uspeo sam da dam doprinos srpsko-mađarskim kulturnim vezama. Nastojao sam da, shodno svojim mogućnostima, pomognem Srbiji koja je tada bila u nevoljama i nezavidnoj situaciji zbog mera koje uveo Zapad", rekao je na kraju razgovora dobitnik „Zlatne diplome" Univerziteta „Janus Panonius" u Pečuju, profesor Borislav Rus.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">