Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!

Pravoslavni hrišćani koji poštuju julijanski kalendar proslavljaju najradosniji praznik – Vaskrsenje Isusa Hrista. Neka nam donese ljubav, mir i radost u naša srca, i ukaže na put solidarnosti i zajedništva u ovim teškim vremenima.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Suštinu i načelo hrišćanske vere objasnio je Sveti apostol Pavle, čija je propoved osnažila i usmerila novozavetnu veru.

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Prema jevanđeljima, događaj se zbio na grobu Hristovom, a radosnu vest je ženama mironosicama, "Mariji Magdaleni i drugoj Mariji", saopštio arhangel Gavrilo.

"A lice njegovo bijaše kao munja i odjelo njegovo kao sneg", zapisao je jevanđelist Matej opisujući arhangela Gavrila koji sedi na "grobnom kamenu" i pokazuje prstom na prazan grob.

"Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite. Nije ovde, jer ustade kao što je kazao", zapisano je u Jevanđelju po Mateju, a slično i u drugim jevanđeljima, koja se završavaju porukama nove vere čiju propoved nastavljaju Hristovi apostoli.

Prema odlukama Nikejskog sabora (325. godine), koje do danas poštuju sve pravoslavne crkve, Vaskrs treba slaviti u prvu nedelju punog meseca posle prolećne ravnodnevice, ali obavezno posle jevrejske Pashe.

Prema hrišćanskom predanju, Isus je umro u dane Pashe pa se u nekim jezicima ovaj naziv zadržao i za praznik njegovog vaskrsenja. Poznato je takođe da su rođenje Isusa Hrista, njegovo stradanje i vaskresnje najavili starozavetni proroci koji će, kako propoveda hrišćanstvo, opet doći da najave njegov drugi dolazak među ljude.

U knjizi Otkrivenja Jovanovog, kojom se završava Novi zavet, ti proroci su Ilija i Enok i njihov ponovni dolazak među ljude i stradanje treba da najavi novi dolazak Hristov, kome se nadaju hrišćani.

 Vaskršnja poslanica patrijarha Irineja

Vaskršnjoj poslanici, patrijarh Irinej je rekao da ovogodišnji Vaskrs dočekujemo i slavimo u teškim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u prošlosti dočekivali i slavili.

"Živimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila čovečanstvo. Čitav svet je zahvaćen i ugrožen jednim virusom. Da li će gordi i sebični čovek današnjice izvući ikakav zaključak iz te činjenice? Ili će i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubilačkom projektu stvaranja svog lažnog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za čoveka kao bogoliko, duhovno biće?

Našavši se u ovakvim nevoljama, moramo učiniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podržimo napore i programe nadležnih zdravstvenih, sanitarnih i državnih institucija koje ulažu napore kako bi nas zaštitile od zaraze. Možda nam to trenutno teško pada, ali sve što je na opštu korist moramo prihvatiti i podržati, a sebe i svoje ponašanje tome podrediti.

Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sličnih opasnosti! Molimo se Bogu, učestvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo računa o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o čitavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena čitav svet i doveo u opasnost zdravlje i živote milionâ ljudi! "Smiri se, gordi čoveče!" - poručio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego što je bila tada kada je izrečena.

U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otadžbini i vas rasejane širom sveta, u svojim molitvama i očinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:

Hristos vaskrse!", poručio je, između ostalog, patrijarh srpski Irinej.

div id="adoceanrsvdcfhklggd">