SAD: Sat otkucava

U utorak (24. mart) je 40 posto SAD bilo u karantinu. Klinička slika u državi Njujork, koji je i dalje epicentar zaraze, je zastrašujuća, jer se broj obolelih duplira svaka tri dana, došao je skoro do 26,000 i kako je guverner države slikovito objasnio, ne ide na Njujork teretni voz u punoj brzini, na Njujork punom brzinom ide voz-bomba.

Nedostaju bolnički kreveti, nedostaju mesta na intenzivnoj nezi, nedostaju ventilatori, zaštitna oprema, testovi.

"Kako ćemo odlučiti kojih 4,000 bolesnika će biti stavljen na mašinu za disanje, ako ih imamo 15,000", pitao je predsednika Trampa gradonačelnik metropole, Bil de Blasio. Neke teorije kažu da svaka bolnica već ima jasne protokole za postupanje u takvim okolnostima.

Predsednik je i njemu, i mnogima koji su ga sa čuđenjem gledali, u utorak rekao da bi zemlja mogla da se vrati u normalu već 12. aprila, na Uskrs, nekako simbolično, da time pokaže sopstveno uskrsnuće.

"Ova zemlja nije napravljena da bude zatvorena, ovo je zemlja koja mora biti u pokretu", rekao je predsednik.

Na prvom virtuelnom razgovoru sa građanima iz dvorišta Bele kuće odgovarao je na pitanja, ali i davao optimistične prognoze. Stručnjaci se ne slažu sa njegovim mišljenjem, tvrdeći da se izolacija mora biti nastavljena, a po preporukama koje dolaze na osnovu istraživanja stanja u Kini, nije dovoljna ni samo blokada, neophodni su testovi na virus za sve i ozbiljna izolacija zaraženih. Da li će posledice, zapravo, biti gore od virusa?

Predsednik je obećao da će sa svojim Kriznim štabom evaulirati protokol o 15 dana ponašanja u uslovima pandemije, pa će, ako bude potrebno predložiti promene. Nadamo se i da će poslušati savete medicinara iz svog Kriznog štaba i u prvi plan staviti zdravlje nacije, a tek onda ekonomski oporavak.

FDA je odobrila upotrebu leka Chloroquin (lek protiv malarije) za lečenje koronavirusa, a proizvođač Bayer će uskoro isporučiti milion pilula. Podsećamo, za lečenje od 7-10 dana neophodno je 20 pilula.

Za mnoge bolnice u američkim metropolama kažu da zalihe lekova, sanitetskog materijala i zaštitne opreme nemaju duže od 3 nedelje, a da ćemo se uskoro suočiti sa ozbiljnom situacijom obolelih lekara i drugog osoblja. U ratu protiv virusa na prvim linijama fronta su i trgovci u prodavnicama hrane, vozači kamiona, dostavljači hrane, radnici na benzinskim pumpama.

Virus, u sopstvenoj borbi da preživi, mutira na čudne načine i iznenađuje stručnjake, koji nam sada otkrivaju da postoje ozbiljno oboleli ljudi između 20 i 40 godina, od kojih je jedan u Nju Džersiju u komi (kažu da je imao samo visoku temperatura i ozbiljne bolove u mišićima, ne i kašalj), i čija se majka bori da mu se eksperimentalno da pomenuti lek, jer je to za njega jedina slamka spasa.

U utorak su nam saopštili i nove podatke o tome koliko se virus zadržava na nekim površinama - analize kabina na brodovima - kruzerima pokazale su čestice virusa i posle 17 dana. U nekim slučajevima nosioci virusa izgube čulo ukusa i mirisa, pa lekari preporučuju da pacijenti sa takvim promenama svakako zatraže test na virus. Očevima je zabranjeno prisustvovanje porođajima, a mnogi porođaji će biti obavljani i u domovima porodilja. Uskoro će, obećavaju nam, biti dostupni testovi koje ćemo raditi sami, pa čak i testovi na otisak prstiju.

Sve je više političara i poznatih lica zaraženih virusom, poslednji u nizu je bubnjar grupe Džon Bon Džouvi, Dejvid Brajan, koji je imao svojih osam dana pakla, uz glavobolju, kašalj i groznicu, ali je od subote bolje, nakon tretmana lekom protiv malarije.

Olimpijske igre u Japanu odgođene su za sledeću godinu. Medicinske ustanove, stomatološke i druge ambulante primaju samo hitne slučajeve, a mnogo naćih sunarodnika, lekara i zubara, je pogođeno novonastalom situacijom. Među njima je i doktor Željko Atlagić, stomatolog:

"Od prošle nedelje sam zatvorio svoje dve ordinacije za sve usluge, osim hitne intervencije. Uz moju kćerku, ukupno nas 5 je zaposleno, i sada smo, kao i većina Amerikanaca, u svojevrsnoj izolaciji, čekajući kako će se stvari odvijati. Stomatološke ordinacije su posebno ugrožena mesta - zbog upotrebe turbina uvek je prisutan air spray, mi nismo ni mogli znati da li nam pacijenti nosioci virusa ulaze u ordinaciju.

Niko nije ni bio spreman na ovo, niti je nešto ovako mogao očekivati. Znam i za ozbiljne probleme u urgentnim službama u kojima su donedavo koristili jednu masku po nekoliko dana, a u kontaktu sam i sa kolegama, koji prolaze iskustvo kao i ja. Paket koji se očekuje od Senata će možda donekle kompenzovati stvari, ali će mnogo firmi biti zatvoreno i ekonomija će dugo biti u problemima. Ipak, mislim da će povećani broj testiranja učiniti da se širenje zaraze uspori, i mislim da bi bilo neophodno uraditi testove celoj populaciji, ali je to, u ovoj situaciji, očito neizvodljivo.

U kontaktu sam i sa familijama, kolegama i prijateljima u Srbiji, naravno da niko ne može da veruje šta nas je snašlo. U neku ruku, mislim da smo mi ovde možda i malo više razmaženi, nesvesni da čitav život može da se promeni za 5 minuta. Ipak sam umereni optimista, mislim da će stanje početi da se smiruje za dva meseca, da će oni uhvatiti aždaju za vrat, ali trebaće nam mnogo sreće."

15 miliona ljudi u Americi radi u industriji restorana i barova, a sada je velika većina njih bez posla, a samo retki još uvek dostavljaju hranu i primaju narudžbine, među njima i mnogi naši sunarodnici.

Olja Matić Dejli sa svojim suprugom već dugo prima goste u svom ""East Gate Café"-u, a sada je svoj rad svela na nekoliko dnevnih porudžbina:

"Teško je. Počnemo da razgovaramo, pa prestanemo, jer se stresemo od straha i neizvesnosti. Moja majka ima 89 i u totalnoj je izolaciji od nas - molim se Bogu da je ne zakači. Sin srednjoškolac razmišlja o maturi, biznis, što bi naši rekli, na leru. Biće jednom sutra, al' kada i kako će izgledati? Hoće li uopšte biti posla? Nismo više mladi za nove početke. Kažu država će pokušati da obezbedi neke povoljne kredite (od kojih se opirem oduvek, jer su paukova mreža), ali ni to ne ide lako (pokušavala sam ceo dan da se uključim i zvanično se prijavim, veze preopterećene).

Sve u svemu svaka podrška i pomoć je više nego dobrodošla, svaka narudžbina je za mene korak kojim iz jednog dana prelazim u drugi. Mi smo otvoreni, radimo, dobijemo 3-5 poziva u toku dana, sve je to skoro ništa ( hamburger, supa, salata, pica), ali bolje i to nego da bacamo zalihe hrane koje imamo. Samo pre mesec dana život mi je bio normalan, a sada, sada nemam njegovu definiciju."

Restoran "O16" (nekadašnji "Kikos") takođe je otvoren za narudžbine, a vlasnici Leskovčani, Bojan Jovanović i Bojan Milićević se bore sa krizom u kojoj su se, ne svojom voljom našli.

"Mi vodimo restoran još od decembra 2018., a pod novim imenom radimo od decembra prošle godine. Imali smo dobre i stabilne planove, 8 zaposlenih, našu tradicionalnu kuhinju, sa željom da je predstavimo i Amerikancima. I zaista, od pre par meseci sve je krenulo odlicno, dobijali smo dobre kritike, imali puno gostiju, pravili planove. Naravno, trenutna situacija nas je zaustavila u svemu. Radnike smo otpustili, mi još uvek primamo narudžbine, tek toliko da ne bismo zatvorili vrata. Reducirali smo jelovnik, ljudi naručuju tradicionalno roštilj, burek, suhomesnate poroizvode. Naravno da smo svesni da možda nećemo opstati i preživeti ovu krizu. Dobijamo informacije od Privredne komore Lincoln Square-a, čiji smo članovi, čitamo vesti.

Mislim da država neće mnogo pomoći nama malima, i da mi nećemo biti prvi na redu. Svatam i i zahteve velikih restorana da se zabrani i dostava hrane i razumem njihovu logiku, ali to je korporacijski način razmišljanja i ne moće biti primenjen na nas, male restorane. Mi
moramo da se snalazimo i nekako preživimo." - kaže Bojan Jovanović.

Ranka Njegovan ima dva restorana "Pinched Meditterranean Grill" u Lombardu i "Pinched on the River" u Čikagu, oba su još uvek otvorena za narudžbine i dostavu.

"Naš restoran u Lombardu je u poslovnoj zgradi i bili smo fokusirani na serviranje ručka za zaposlene, tako da je tamo posao opao 90 odsto. Na reci je potražnja pala za 80 posto, jer nam je tamo glavna bila večera. Ljudi su se uplašili, nakupovali velike količine hrane, sada kuvaju u svojim kućama, a svaki trošak je za njih luksuz, i to je razumljiva posledica situacije u kojoj se nalazimo.

Ne znamo do kada će potrajati, za sada su nam rekli do 7. aprila, ali će rok, po svoj prilici, biti produžen. Da se razumemo, ni jedan restoran ne može da izdrži duže od dve-tri sedmice bez prihoda. Otpustila sam 15 radnika, odlično smo se razumeli, sa mnogima sam radila više od 6 godina, i ako se situacija promeni sve ću ih ponovo zaposliti. Oni sada primaju nadoknade za nezaposlene, a ja nisam baš sigurna da li će i koliko država pomoći. Nude nam se krediti do 25,000 dolara, ali taj iznos ne može razrešiti situaciju, nego nas uvući u još veću dubiozu.

Sigurna sam da će se više pažnje posvetiti internacionalnim i nacionalnim lancima restorana. Mi za sada još uvek radimo dostavu, nismo promenili jelovnik, i inače imamo skromne cene, pa ljudi ponešto i naruče."

Vesti kažu da je Dow Jones u utorak imao najbolji dan od 1933. godine, pa su akcije skočile za više od 11%, uz nadu invstitora da je ekonomski oporavak nadomak ruke. Voleli bismo da se uskoro makar za toliko smanji broj obolelih ili umrlih od koronavirusa. Danas se to nije desilo. A sutra, sutra će nam biti kako nam bude.