Dan državnosti Srbije obeležen i u Skoplju

Skup su obraćanjem pozdravili premijer Vlade RSM, Oliver Spasovski i lični izaslanik Predsedenika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Srbije, Zoran Đorđević.

Premijer Vlade RSM Spasovski je pozdravio predstavnike srpske zajednice u ovoj zemlji, goste iz Republike Srbije, uputivši najsrdečnije čestitke povodom velikog praznika uz iskrene želje za prosperitetnu budućnost dveju prijateljskih zemalja i uspešan nastavak tradicionalno dobrosusedskih odnosa.

"Sa osećanjem posebne počastvovanosti prihvatio sam poziv da se obratam na ovom svečanom događaju povodom praznika Sretenja Gospodnjeg, koji je, ujedno, i praznik državnosta Republike Srbije", rekao je Spasovski.

"Događaj na kome prisustvujemo večeras organizuje se i podrškom Vlade Republike Severne Makedonije i ovom prilikom pozdravaljam i kolege iz Vlade. Mi smo dve bliske i prijateljske zemlje. Nemamo otvorenih pitanja. Zajednički smo posvećeni unapređenju naše i regionalne saranje", istakao je premijer RSM

"Današnji praznik veoma je bitan za svakog Srbina ma gde on živeo, s obzirom na to da je neodvojiv i značajan deo njegovog nacionalnog identiteta i ličnog dostojanstva" istakao je u svom obraćanju ministar Zoran Đorđević. "I više od toga, proces Srpske revolucije, započet Prvim srpskim ustankom, na čelu sa neustrašivim voždom Karađorđem, a potvrđen Drugim srpskim ustankom, pod rukovodstvom mudrog knjaza Miloša, krunisan je nakon tri decenije, 15. februara 1835. godine, kada Srbija usvaja Sretenjski Ustav jedan od najnaprednijih evropskih ustava tog vremena, koji je važio za najistočniji odraz tekovina francuske buržoaske revolucije, čime je, između ostalog, naša otadžbina postala jedna od prvih država u Evropi u kojoj je u potpunosti zvanično ukinut feudalni društveni sistem", rekao je Đorđević.

S obzirom na to, kako je podsetio ministar Đorđević, „uz podatak da će nakon Prvog srpskog ustanka, i drugi podjarmljeni pravoslavni narodi na Balkanu poći putem državnog osamostaljenja i nacionalne emancipacije, a ako imamo na umu da je jedan od takvih pokreta nezavisnosti i onaj naroda Severne Makedonije, koji je smogao snage da Ilindenskim ustankom 1903. godine zada jedan od poslednjih snažnih udaraca otomanskom carstvu na tlu Evrope, onda možemo zaključiti da je proces započet Prvim srpskim ustankom, a okončan Balkanskim ratovima, trajao više od sto godina, i bio jednako značajan za sve pravoslavne balkanske narode".

"Prema tome, Sretenje 1804. godine, kako za Srbe tako i za Makedonce, predstavlja bitan istorijski datum odnosno događaj koji predstavlja prekretnicu između robovanja stranoj imperijalnoj kulturi i slobode evropskih pravoslavnih država i naroda, a Sretenje 1835. godine ima svoj odraz u savremenim naporima i strateškom cilju Severne Makedonije i Srbije da usvoje moderne evropske vrednosti i postanu punopravne članice evropske zajednice naroda", naglasio je Đorđević.  

Sretenjsku svečanost, uz podršku Vlade Republike Severne Makedonije i Vlade Republike Srbije, zajednički je organizovalo 11 srpskih asocijacija - Ujedinjena srpska zajednica, Kumanovo, Udruženje za negovanje srpskih spomenika u Makedoniji, Udruženje za promociju kulturnog nasleđa srpske zajednice SRBTEL, Srpski kulturno informativni centar SPONA, Udruženje žena Srpkinja, Kolo srpskih sestara, Udruženje Srba i Makedonaca KUD „Branko Čajka", Tetovo, ŽFK/FK Rečica, „SRMA" - Skoplje, Srpsko društvo „Koštana" Ohrid, Srpski centar „Vuk Karadžić" Kučevište i Srpski nacionalni savet.