Roman koji je smekšao vuka

Recenzenti, kritičari i mediji su ga nazvali bajkovito-filozofskom pripovešću, a čitaoci spojem jave i sna. Atipični roman "Midar" Kordunaša Ilije Šaule iz pensilvanijskog Vest Čestera prokrčio je od proleća do jeseni put od Toronta do Niša, da bi se sredinom novembra ponovo pojavio "s one strane bare".

Svoje "krštenje", kako njegov autor voli da kaže, roman "Midar", ali i Midar - naslovni, ne i glavni lik - imali su maja meseca u najvećem kanadskom gradu, Torontu, a onda su se u oktobru nizale promocije u Srbiji, najpre u Novom Sadu i Beogradu, zatim u Nišu, te opet u prestonici.

Tokom razgovora sa čitaocima u niškoj Narodnoj biblioteci "Stevan Sremac", Šaula se uspravio i rekao prisutnima da je protagonista romana, An, ono što trenutno pred sobom vide, a potom je okrenuvši im leđa izustio da sada gledaju u Midara.

Ono što većina upita čim čuje za ovo delo je šta zapravo znači reč Midar. Pisac se uspešno brani da nije pozvan da direktno "otkriva tajne ovoga sveta", no da je Midar "verovatno ljubav". Okupiralo je isto pitanje i posetioce 63. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, gde su prisutni zajedno sa autorom prelomili "Midarovu pogaču" nasred Hale 1.

Tu su i navodi u tekstu na veb-sajtu jednog domaćeg nedeljnika da je Midar "nova pesnička reč", kojom se kroz izvedeni pridev opisuje osećanje traganja za svetlošću i koračanje bulevarom koji vodi u neku našu pećinu, skrivenu i nebu blisku.

Kuriozitet "Midara" leži i u prikazu triju životinja, pratilaca glavnog junaka Ana: orla, zmije i vuka, sa naglaskom na poslednjeg. Vuk kod Šaule ima ulogu pozitivnog bića koje služi čoveku, a ne koje mu čini štetu i nanosi zlo. On je smekšao vuka, ne da bi ga potčinio već da bi ga učinio sebi ravnim.

Američko "krštenje" su "Midar" i Midar imali 18. novembra u Patersonu, država Nju Džerzi. Tamošnja publika je sa jednakom radoznalošću primila u ruke storiju geografski tako daleku, a unutrašnjem biću srodnu.

Sa osvrtom na prošla vremena, na napuštene prostore i na izbledela lica, "Midar" je svakako vredan pažnje. Neretko podseća na mitološke priče, ali i svakodnevni život. Odiše sećanjima na Kordun, na rodni kraj, na iščezle običaje i vrednosti i ističe vezu sa zemljom i prirodom uopšte. U pitanju je literarno osveženje koje će tek oplemeniti knjižarske i bibliotečke police.