Srbija prvo utočište, u Kanadi novi dom

„Nisu niti će biti zaboravljeni oni koji nisu hteli da napuste svoja imanja kao ni oni koji su živote izgubili u koloni. Veliki broj proteranih i izbeglih su, posle Srbije kao prve sigurne stanice, za sebe i svoje familije, slobodu, posao, kuće stekli u Kanadi i razvoju ove zajednice pružaju značajan doprinos. Odajući poštu stradalima sećamo se i časnog službovanja Kanađana u okviru mirovnih snaga OUN koji su oružjem branili svoje položaje, ali i nevine civile", rekao je generalni konzul Srbije, Vasilije Petković na komemoraciji održanoj 5. avgusta, u prostorijama Oplenca u Misisagi.

Ovu komemoraciju organizovala je uprava Srpske nacionalne akademije uz pomoć konzulata i pod pokroviteljstvom Ambasade Srbije.

Prisutne je pozdravio Žarko Brestovac, predsednik SNA, a ambasador Srbije u Kanadi, Mihailo Papazoglu, govorio je o broju stradalih, prognanih, uništenoj imovini, prekinutim životima.

„Ako još ima neupućenih u veličinu tog egzodusa postoje validni izvori na kojima se svaki podatak može proveriti. Proterani su civili, žene i deca, starci, čitave familije, a da je kojim slučajem bio živ u toj tragičnoj koloni bio bi i Nikola Tesla, zato jer je Srbin iz Like", naglasio je ambasador Papazoglu.

Danu obeležavanja progona krajiških Srba prisustvovala je i Boni Krombi, gradonačelnica Misisage.

„Došla sam jer podržavam srpsku zajednicua i zato što sam zahvalna ljudima srpskog porekla na njihovom vrednom doprinosu ovom društvu i Misisagi", rekla je Boni Krombi.

Profesor Kolin Kembel podsetio je prisutne da je zločin u Medačkom džepu obelodanjen zahvaljujući kanadskoj mirovnoj misiji. Članovi ove misije imali su i oružani sukob sa hrvatskim vojno-policijskim snagama braneći svoje položaje, ali i srpske civile. Prikazao je i video zapise, izjave kanadskih vojnika po povratku u Kanadu. Umesto priznanja, dočekala ih je tišina da bi tek nekoliko godina kasnije ova jedinica bila odlikovana za časnu službu pod kanadskom i zastavom UN.

Pisci i pesnici, Gordana Laković, Radovan Gajić i Ksenija Vučurović govorili su potresne stihove ili delove svojih knjiga koji podsećaju na stradalništvo tokom Oluje.