Ruke prijateljstva

Novogodišnja žurka na kojoj su učestvovala deca sa smetnjama u razvoju i đaka iz škole "Drinka Pavlović" kruna je jednog lepog prijateljstva.

Novogodišnje želje su skromne, a utisci veliki. Dobro se zabavljaju, razmenjuju iskustva i jedva čekaju da ponovo dođu, samo su neki od komentara đaka Osnovne škole "Drinka Pavlović".

Druženje ovih mladih ljudi traje već dve godine, bez predrasuda i loših misli.

"To je lep primer, i možda, i drugima neka inicijativa da se osvrnu po njihovoj okolini, da vide da li u njihovom komšiluku postoje takvi mladi ljudi i da im pruže ruku saradnje i prijateljstva", rekla je Tatjana Turšijan, nastavnica biologije u Osnovnoj školi "Drinka Pavlović".

Jedan od roditelja dece iz ove škole, Slobodan Grujičić, naglašava da je ova priča jako lepa priča.

"Ja bih voleo da se proširi širom Beograda, širom Srbije, iz prostog razloga što ovoj deci u najmanju ruku treba samo malo razumevanja i ništa drugo", kaže Grujičić.

Ruku prijateljstva pružile su i komšije - pripremili su posluženje, obližnja poslasitičarnica poklonila je tortu, a muzičari su svirali bez honorara.

Zlatibor Branković, jedan od muzičara, rekao je da je to njihov skroman doprinos deci koja su, kako kaže, sa jedne strane uskraćena, koja imaju potrebe kao i svi drugi.

Oko hiljadu dece sa smetnjama u razvoju još živi u institucijama. Mnogima od njih, samoća je jedini prijatelj.

Ova priča daje nadu, jer će prijateljstvo kakvo neguju, trajati duže od novogodišnjih i božićnih praznika.