Раскош и лепота сакралног наслеђа Срба у Мађарској

"Кренуо сам од тога да то буде композиција више малих сличица у различитим рамовима који би приказали све те детаље, да бих дошао до великих колажа великих формата, који имају ту структуру где је са једне стране архитектонска целина, а са друге стране појединачни детаљи који су мене дојмили.

Пре свега, изненадила ме монументалност тих објеката, поједини су били чак нестварни, попут цркве у Јегри која је огромна. Ја сам навикао на неке мало скромније цркве, скромније декорисане, док сам овде наишао на цркве које су одисале таквим богатством, где се управо видело то богатство те заједнице која је обитавала на овим просторима и која и даље обитава и труди се да опстане", каже Владимир Марковић.

Једна од цркви која је представљена твојим оком јесте и црква Преноса моштију Светог Оца Николаја у Баји, шта те је ту највише дојмило?

"Пре свега, како је црква постављена на том брежуљку и домибнира крајоликом, што се може видети на овом снимку из ваздуха, где се види та њена монументалност, где она има простор и где ситуира у вароши. Мене је дојмио стари кључ, који је стар колико и црква и он је и данас откључава. Један од малобројних Срба који је ту је чувар тог кључа...

Хтео сам да на неки начин избегнем то што би у ствари било најлакше, то је да употребим један документаристички приступ, да исфотографишем све то по неким стандардима, да буде професионално, али не толико естетски пријемчиво публици.

На крају сам се ипак одлучио за то, да је моја идеја да ја са уметничке стране прикажем публици да то буде њима лепо за око, да се у простору у ком буду изложене ове цркве да се осећају лепо, да могу да упију сву ту раскош и лепоту којом одишу те цркве", каже аутор Марковић.