Студенти славистике из целог света сваког септембра у Србији

Пола века постојања Међународног славистичког центра је за његове чланове тренутак да се запитају како могу да допринесу да се побољша, унапреди србистика у свету.

"Ја сам пола Францускиња, пола Српкиња и хоћу да ми српски језик буде главни у животу и за посао, јер нећу да изгубим ту страну моје породице и личности, тако да сам одлучила да студирам славистику и германистику", каже Хелена Агифа.

"Много разумем и читам, али говорим веома тешко. Мој дипломски рад је посвећен Ђорђу Карађорђевићу", каже Дарија Колорејева из Москве.

"Студирам српски јер ми се јако свиђа српска култура, језик и књижевност. Мислим да за мене као Пољака, српски језик није много тежак. Јако волим Исидору Секулић, а моја омиљена књига је "Писма из Норвешке"", каже Пјотр Маркијевич.

"Надамо се да ће то почети, профункционисати, основали смо мастер студије за српски језик као страни за слависте. Носилац у оквиру тог мастер програма је Катедра за српски језик, заједно са Катедром за књижевност и Катедром за славистику. Један од наших основних задатака још од када смо основани, како то пише у Статуту и Повељи о оснивању јесте унапређивање наставе српског језика на страним универзитетима и ми то радимо већ 50 година. Неопходно је да у тим комисијама, раду тих институција коначно буду представљени најзаинтересованији на овом факултету, а то су управои они у Међународном славистичком центру.

2019. године ми смо објавили једну књигу којом смо обележили стогодишњицу обнављања рада београдског Универзитета и наших катедри, објављујући старословенска предавања Александра Белића која су била загубљена сто година. Направили смо фототипско издрање, те скрипте су настале пред Први светски рат и учинили смо да јавност дође до нечег тако драгоценог", каже Драгана Мршевић Радовић, управник Међународног славистичког центра.