Коло на младима остаје

"Заинтересовао сам се за фолклор у својој 14,15 години... једна другарица ме је звала да играм, дошао сам на пробу, у Панчеву, било ми је лако, и већ следеће године сам ушао у групу и наступао. Ишао сам у Станко Пауновић, после сам прешао у Абрашевић, где је кореограф био Добривоје Путник, чувени кореограф Кола...Мислио сам да овде (у Чикагу) асистирам и помогнем, и одмах су ме ставили да учим децу фолклор. Прихватио сам то и морао сам да учим све испочетка, јер играти и наступати и учити некога су различите ствари, тако да сам наставио са фолклором и основао сам неколико група, поред ове три, понекад и четири на Палмерс скверу.

Мислим да на фолклор људи гледају као одржавање традиције и културе и ја се трудим да у том правцу идем, да научим децу и да мало певају и играју, а старијима објашњавам шта те кореографије представљају, каквог су значења, одакле потичу, почевши од шопских, влашких, до Баната, Босне и Херцеговине, југ и централна Србија...сви ти стилови су различити, и ја се трудим да деца прођу кроз све то, у свим њиховим узрастима и могућностима.

Набављали смо доста ношњи из краја. Трудио сам се, не само да буду аутентичне, већ и том народу који то ради, да помогнемо финансијски. Неколико сетова смо шили и овде, када сам имао могућности, односно родитеље који су знали да шију...У сваком случају трудио сам се да те ношње буду аутентичне и најближе могуће правим ношњама тог региона одакле је игра.

Моја мотивација је у младим људима, кад видим њих како играју, мени је пуно срце и имам жељу да још више радим. Мислим да је добар начин да кад нешто радите, можете и другима да помогнете, а добијете и сами мотивацију.

Порука је да одржавамо нашу српску културу и традицију, да се дружимо, да будемо заједно, јер само тако ћемо моћи да опстанемо...тако смо јачи и можемо да се изборимо за наш идентитет, за наша права, за наше боље сутра. Наставимо са нашом традицијом и обичајима, наравно фолклор прво!", каже кореограф Никола Крчединац.