Читај ми!

Линта: Сарајево је данас једнонационални град, Срба има "у траговима"

Март је у српској историји, макар овој новијој, готово увек за народ и државу, доносио неке судбоносне догађаје. О појединим мартовским годишњицама, али и о другим темама из региона, пре свега онима које се тичу положаја Срба, говори председник Савеза Срба из региона Модраг Линта.

 Пре него што пређемо на актуелности из региона, хајде да прокоментаришемо важан догађај који се десио пре 22 године, када су НАТО снаге извршиле агресију и бомбардовале СРЈ...

"Ради се о класичној акцији чији је циљ био разарање једне државе, односно отимање дела територије те државе за рачун неких туђих интереса. Наш народ се борио часно, поштено, међутим, у тој борби није имао изгледа на успјех. Оно што је важно је да никада не заборавимо тај злочин, страдање нашег народа, разарање наше структуре, државе и да се увјек сјећамо тих болних дана 1999. године, али и да као држава будемо принципијелни и доследни у борби за поштовањем међународног права. То значи дипломатска и правна борба за поштовање нашег устава, Резолуције 1244. Ми смо мали народ и држава, али и као такви морамо имати црвене линије испод којих нећемо ићи да бисмо сачували своје достојанство и самопоштовање", каже за РТС Миодраг Линта.

 Кад смо већ код годишњица, овог месеца се навршава 25 година од егзодуса сарајевских Срба. Након потписивања Дејтонског мировног споразума, око 120000 Срба је морало да напусти главни град БиХ. Да ли је до тога морало доћи иако је потписан мировни споразум?

"Протеривање 120000 Срба током неколико мјесеци, након потписивања Дејтонског споразума, а посебно током фебруара и марта 1996. године, представља завршни чин етничког чишћења српског народа са подручја Федерације БиХ. Нажалост, Дејтонским споразумом 6 сарајевских општина и низ других насеља које је под контролом држала Војска Републике Српске (РС), предати су муслиманско-хрватској федерацији. Одмах је почела жестока, претећа кампања Алије Изетбеговића и бошњачких власти који су говорили да ће сви они који су носили униформу РС одговарати пред судовима. Људи су били у страху од репресалија, одмазде, покоља и онда су се одлучили на егзодус и напустили своје куће и имања и отишли из Сарајева. Један део је есхумирао гробове својих најмилијих и тако је настало гробље Мали Зејтинлик на Соколцу. Не смемо заборавити терор који је владао над Србима у муслиманском дјелу Сарајева за време оружаних сукоба. Кад погледамо читав тај период од 1992. до 1996. године, са подручја Сарајева је протерано 150000 Срба. Данас је Сарајево, након 25 година потпуно једнонационални град, где Срба има "у траговима". Један од примера уништавања тих трагова је и промена назива 150 улица које су носиле имена српских књижевника, хероја, умјетника, научника, а сада носе имена присталица усташког режима НДХ и бораца Армије БиХ за које се основано сумња да су чинили ратне злочине над нашим народом", каже Линта.

Цео разговор Мирослава Карлице и Миодрага Линте погледајте у нашем видео прилогу. 

петак, 26. април 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво