Ај, берем грожђе, бирам неготинско!

Виноградар Дејан Микић, после завршеног пољопривредног факултета, као и његови преци, кренуо је пут Аустрије где се запослио, али родни крај није заборавио. Обновио је винограде и саградио винарију у Неготинској крајини и на тај начин послом успешно повезао матицу и дијаспору.

Трећа сте генерација наших исељеника у Аустрији, тамо сте се запослили, а пожелели и да паралелно започнете посао у домовини...Обновили сте винограде у родном Неготину...Шта је утицало на Вашу одлуку?

"Љубав за домовином и љубав за родним Неготином преовладалa је у свету томе. Виногради су били нешто у чему сам одрастао, као омладинац, средњошколац, то је била љубав која је била јача од мене, те сам одлучио да са својом породицом обnовимо старе винограде, који су били дотрајали и од 2011. кренемо са производњом вина. Ја сам знао доста о том послу, деда је био винар, производио је за кућне потребе. Ја сам завршио пољопривредну школу и био сам у тој материји. Наравно, све ове нове технологије које су сада актуелне у пролазу сам учио и на тај начин добијао нова знања", каже за РТС Дејан Микић.

Аустријанцима представљате наше вино и виногорје, али освајате и награде...

"Неколико пута смо излагали наша вина на међународним сајмовима, добијали медаље... Аустријанци су врло скептични према туђим винама, јер су они земља вина и производе га доста...Међутим, ради су да пробају нешто друго и баш се изненаде кад пробају наша и када чују о историји наших винарија...

Причам им да су први виногради ван Римског царства засађени баш у Србији, да је до 1910. или 1911. године Аустроугарска имала трговачко-конзуларно представништво у Неготину баш због куповине вина, да је у Неготину од 3. века позната производња вина...а они су били убеђени да су они први почели са производњом вина, али изгледа да није тако", објашава Микић.

Са Дејаном Микићем разговарала је Драгана Живојновић.

Цео разговор можете погледати у нашем видео прилогу.