Јелена Мила плетиља културних нити које повезују Београд и Стокхолм

Драмска уметница Јелена Мила, докторанд на Факултету драмских уметности у Београду, своју богату ауторску каријеру, свој мултиталенат изграђивала је деценијама.

Од београдског Народног позоришта и Атељеа 212 и других позоришта до филмских институција у Београду и Стокхолму, где живи од 1998. и објављује књиге, снима филмове, а око једне деценије води свој филмски фестивал у Стокхолму.

"Прво сам снимила филм Како је пропао рокенрол, то је била 1989. година, а истовремено смо радили пробе Сирана де Бержерака у Народном позоришту, тако да можемо рећи да је Народно позориште прва кућа у коју сам крочила као професионална глумица, да би после тога ишла и Последња потера за златом на Малој сцени. Кад је отворена нова зграда Атељеа 212, онда је била Кнегиња од Фоли Бержера у режији Муција Драшкића. Сирано је режирао Егон Савин, Последња потера за златом је био текст Гордана Михића...тако да сам ушла у неке лепе текстове и сарађивала са дивним људима...на сцени су тада били Ђуза Стојиљковић, Петар Краљ, Тања Бошковић, Горица Поповић, Буле Гонцић...После су следили филмови Биће боље, тв драме, Свадбени марш, Рај Петра Зеца, Убиство с предумишљајем Горчина Стојановића где сам играла болничарку, да би је после тога играла и код Срђана Драгојевића...", прича Јелена Мила.

1998. сели се у Шведску, а 2011. године оснива фестивал филма на којем се приказују филмови са наших простора, као и северне Европе.

"Сад ће бити десети Фестивал балканског филма, до сада смо приказали 120 наших филмова, што није мали број, то на годишњем нивоу буде 12 нових остварења са Балкана", каже Јелена.

У сваком случају, ова расна и вишестрана, необично обдарена уметница изгледа да тек почиње да ствара, да обликује своје величанствено па и грандиозно филмско, књижевно, публицистичко и драмско дело, те тв прилог о њој не би стао у вече цело.