Српска црква руска рука

У оквиру пројекта Хералдичког клуба Београд, који је подржало Министарство културе и информисања Владе Републике Србије, на којем је радило дванаест истраживача, у Руском центру за науку и културу приређена је изложба под називом "Српска црква руска рука". Представљено је преко 70 градитељских радова руских емиграната и илустративних примера дела ликовне и примењене уметности, а изложба траје до 15. марта.

Свест о нераскидивој вези православних народа данас представља много више од актуелне приче. на то нас је ових дана подсетила изложба, отворена у Руском дому у Београду.

Под симболичним називом "Српска црква руска рука", изложба представља осврт на делатност градитеља из царске Русије, који су током периода између два светска рата у Краљевини Југославији пронашли своју другу домовину.

Њихов допринос изградњи великог броја православних богомоља на нашим просторима,
позната је историјска чињеница. Током две деценије, од 1918. до 1941. године, изграђено је преко 250 цркава и других сакралних објеката.

„На тим пројектима су радили познати руски архитекти, као што су Андросов, Сташевски, наравно, Николај Краснов и примери те архитектуре се могу видети у Београду, на примеру Патријаршијског двора, познато је да су мозаици на цркви Светог Ђорђа на Опленцу рађени према предлошцима руских живописаца", каже Александра Милошевић из одељења за информативну подршку и рад са медијима Руског центра за науку и културу.

Преузимајући елементе старе српске средњовековне архитектуре, руски градитељи су креирали аутентичне композиције у духу времена. Српском црквеном сликарству подједнако су допринос дали руски ликовни и примењени уметници који су иконописом, живописом и дрворезбаријом оплемењивали рад руских градитеља.

„Нама као културној институцији која представља културу овде, у Србији, веома је важно и значајно да се српски народ интересује за руску културу, да желе да сачувају податке наше заједничке историје. И не само сачувају, већ и пренесу будућим генерацијама", каже Александра Милошевић.

Посебно истичући значај истоимене монографије, која сам по себи даје далеко опширнији осврт. Александра Милошевић се нада да ће у будућности бити још значајних пројеката.