Свиница, шест векова трајања

На обалама загонетне реке Дунав, где се чува најлепша и најскривенија култура најстаријих дана, Лепенски вир, географски кореспондира са територијом Општине Свиница, у којој Срби живе готово хиљаду година, чувајући архаични српски говор, древне српске обичаје и традицију.

Први пут, назив места се спомиње 24. фебруара 1430. године у документу Тевтонских витезова, што је обележено Округлим столом у Свиници под називом Шест векова постојања Општине Свиница.

„Значајан је догађај за заједницу Срба из Румуније, поготову за нас са леве обале Дунава. То показује нашу истрајност, нашу добру традицију на овим просторима. Нису ту само наше цркве и манастрири, већ је ту и оно што вековима постоји, да смо свој на своме, да смо овде део једне заједнице, да смо ту заједницу градили и хвала Богу и очували. Свиница јесте један живи пример мноштва наших српских насеља где се тај пламен српства чува и негује. Ја сам поносан на Свиничане, на наш народ који зна своје корене, који памте своје претке и који верује у своју будућност", каже Огњан Крстић, председник Савеза Срба у Румунији.

Свиничани су чак три пута стварали своје насеље на обалама Дунава протеклих хиљаду година. Упркос и даље нејасном пореклу Свиничана, иако се наводи да су се у Дунавској клисури настанили 1020. године, дошавши из старе, јужне Србије. Они као грађани Румуније одржавају тесне везе са Србијом. То доказују бројни прекогранични пројекти Општине Свиница са општинама у Србији.

„Ја као градоначелник Свинице, увек сам хтео да имамо добру сарадњу са градоначелницима из Србије. Ми живимо у Румунији, али волимо и Србију. Наша матица је Србија. Побратимили смо се са Горњим Милановцем, Мајданпеком, Неготином, Кусићима из Беле Цркве, а ускоро ћемо и са Ћићевцем. Ми волимо и хоћемо да имамо добру сарадњу", каже Никола Курић, градоначелник Општине Свиница.

Дунав је река која је чувар времена и извор живота, спајајући народе и градећи мостове сарадње.