Нови геопортал о знаменитим Србима у Бечу

Пројекат "Дигитални геопортал историје Срба у Бечу од 1741. до 1918. године", пружиће могућност да на једном месту дођете до података, из различитих историјских извора, о веома важном и плодном периоду историје православних хришћана у Аустрији.

На челу овог пројекта је доц. др Михаило Поповић из Института за истраживање Средњег века при Аустријској академији наука.

Идеју о креирању дигиталног геопортала о Србима у Бечу подржали су Аустријска академија наука и Аустријски Институт за технологију а финансирао град Беч.

Биографски прикази и бечке адресе знаменитих Срба документоваће трагове њиховог присуства у главном граду Аустрије од половине 18. до краја друге деценије 20. века а што је до сада било обележено са тек неколико спомен плоча.

За нашу Србију на вези, а захваљујући колегама из телевизије dijaspora.tv из Беча, Златан Стојадиновић, научни сарадник на пројекту "Срби у Бечу 1741-1918", каже:

"Пројекат обухвата око, за сада, три стотине најзначајнијих личности српске историје везаних за град Беч. Поред значајних великана које сви знамо, као што су Доситеј Обрадовић, Вук Караџић, Захарије Орфелин, Христофор Жефаровић, обухвата и многе људе који у нашој историографији нису уопште, или нису довољно, спомињани, а то су пре свега бечки Срби трговци, генерали, чиновници, и други."

"Користили смо архивску грађу пре свега Аустријског државног архива, Архива града Беча, Архива Бечког универзитета, Архива Академије ликовних уметности у Бечу, а нарочито су нам од помоћи биле матичне књиге из архива три православне цркве - цркве Светог Ђорђа, цркве Свете Тројице и цркве Светог Саве која је саграђена 1893. године у Бечу".

Вођа пројекта "Дигитални геопортал историје Срба у Бечу од 1741. до 1918. године", доц. др Михаило Поповић, са Института за истраживање Средњег века при Аустријској академији наука у Бечу, такође је говорио за Србију на вези.

"После сагледавања грађе имамо утисак да је допринос Срба Хабсбуршкој монархији био заиста велики, посебно у граду Бечу, рецимо у виду официра и чиновника српског порекла који су били део Хабсбуршке монархије, и који су били повезани директно са царем Фрањом Јосифом".

"Са друге стране су уметници. Рецимо,читали смо и мемоаре аустријских аутора, на пример, личног слуге Фрање Јосифа, који описује како је Паја Јовановић био најомиљенији уметник аустријског цара, пошто су његова дела била изванредног квалитета и пошто је имао велико стрпљење када је портретисао цара. Тако да из разних извора имамо податке које смо сакупили а који дају једну врло лепу слику заједничког живота Срба у Бечу са другим становницима Беча и исто тако и са царским двором" каже, између осталог, доц. др Михаило Поповић.

У Бечу студира више хиљада младих из Србије. Желећи да направи чврсту спону између историје и садашњости, историчар Златан Стојадиновић, у оквиру пројекта, за наше будуће академце већ четврти пут организује шетњу „Стазама српских великана". И све то у сарадњи са бечким огранком ОССИ-ја. 

"Циљ ове туре је да покажемо студентима, а наравно и онима који нису студенти, да српски корени у Бечу много дубље сежу него што смо можда знали, и да Беч има много већу важност, много већи значај за Србе, и генерално за српске студенте, него што смо раније мислили" наглашава Никола Прерад, председник ОССИ Беч.

Христина Живадиновић, студенткиња из Зајечара, учесница шетње "Стазама српских великана", додаје:

"Након свог петогодишњег боравка у Бечу могу да кажем да сам јако задовољна што је ова тура организована. Пошто смо хиљаду пута прошли овим малим улицама, што када идемо на курс језика, што када се враћамо са факултета, нисмо знали да постоји толико знаменитих грађевина које су јако битне за нашу историју, за наше студирање такође. Баш се радујем што сада могу, док будем шетала са неком од колегиница са факултета, Аустријанком, да јој поносно представим и кажем, да моји корени и корени мог народа овде датирају од пре неколико стотина година".

Истраживачки део пројекта Срби у Бечу приводи се крају, а подаци ће на отвореном геопорталу бити доступни од септембра.

број коментара 0 Пошаљи коментар