Читај ми!

Модерни српски гладијатори

Српска спортска колонија у дијаспори броји око 1500 људи. На мундијалу у Катару наступају за стране тримове четворица наших људи. А млади Давид Поповић, румунски пливач је првак света.

На Светском првенству у фудбалу Вуковић и Дегенек наступају за тим Аустралије, а Борјан и Марковић за репрезентације Канаде и Хрватске. На тек завршеном Европском првенству у кошарци Драгић и Дончић наступали су за државни тим Словеније. Пролетос је на Светском такмичењу у пливању Давид Поповић из Румуније постао светски првак. Свима њима је заједничко да су наши људи, спортисти српског порекла на раду у иностранству.

После радничке класе, у српској дијаспори најбројнији су припадници српске спортске колоније. Она броји око 1500 наших људи, играча и тренера у тридесетак најразвијенијих земаља света. Међу њима највише је фудбалера, чак 366. Срби су фудбал играли у сеоским и државним лигама Румуније, Мађарске, Француске почетком 20. века, а потом у заробљеничким логорима по Немачкој и Аустрији, четрдесетих година. И напокон крајем прошлог верка и почетком 21 миленијума српски фудбалери постају модерни гастарбајтери и гладијатори.

Српски фудбал је, на пример, почео је да се развија у Румунији између два светска рата. Био је одраз потребе за дружењам, за пријатељством и развојем српске заједнице. У Ченеју фудбал се играо још 1922. године. Срби (Војин Грујичин) су играли за немачки клуб „Спортферајн". Потом се Кетфељу оснива се 1926. године спортски клуб „Славија". Трајао је две деценије. У Великом Сенпетру прву фудбалску лопту имао је Јован Лацић. Око ње су се окупили момци и 1928. године основали ФК „Делија". У њему су играли Јован Илин и Мирослав Видак, који је био дугогодишњи голман „Политехнике" из Темишвара. Данас фудбалски клуб још увек постоји и носи назив „Плави делија". Најпознатији српски фудбалер у овој земљи је Милорад Белодедић, румунски репрзентативац, звездин центархалф и данас селектор младе репрезентације Румуније.

Срби су као странци у фудбалу уздизали у прошлом веку овај спорт у САД (Иван Топлак, Милан Мандарић, Бора Милутиновић), у Немачкој, голмани Петар Раденковић Ради и Милутин Шошкић Шоле, у Аустрлији и Канади дриблер Драгослав Шекуларац Шеки. Истовремено америчку аматерску кошарку су прославили Здравко Говедарица звани Бата и Питер Маравић звани Пит Пиштољ. Били су средином 20. века најбољи стрелци НЦЦА лиге. Данас највише српских фудбалера игра у Руској Федерацији, чак 159, а 23 Србина су чланови најбоље кошаркашке лиге на свету NBA (Јокић, Дончић, Петрушевски, Јовић, Андреј, син Пеђе Стојаковића).

Не треба заборавити да су наши спортисти и тренери развијали фудбал, рукомет и ватерполо у Аустрлаији, фудбал у Гани, Јапану и Кини, кошарку и одбојку у Грчкој и Турској. Тијана Бошковић, најбоља одбојкашица света игра за турски тим "Еџзаџибаши".

Највећа концентрација модерних српских гладијатора, који се сваке недеље на десетинама спортских терена боре за бодове и титуле, је управо у балканским земљама. Од средине деведесетих година Албанија, Бугарска, Грчка, Кипар, Мађарска, Румунија, Северна Македонија, Словенија, Турска, постају тржиште спортске радне снаге и стручњака. То тржиште привлачи већ 25 година српске спортисте пореклом из Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске.
Незванични подаци спортских савеза кажу да у балканским земљама 2022. године живи 360 српских играча и 20 српских тренера. Међу нашим српотским радницима на привременом раду у балканским државама најбројније су колоније фудбалера, потом рукометаша и рукометашица, кошаркаша и одбојкашица. Највише их је у Словенији, Мађарској и Румунији, а потом у Грчкој и Турској. 

Да рад у иностраним тимовима није само спортски и гладијаторски професионални посао, говоре чињенице да су наши играчи и тренери освајали златне и средбрне медаље, титуле првака Европе у тим страним клубовима и репрезентацијама.

Одбојкаш Иван Миљковић је, на пример, играо за клубове Грчке и Турске. Био је први играч у историји одбојке који је четири пута освојио титулу најкориснијег играча у Светској лиги - 2001, 2002, 2003. и 2005. године. И Горан Вујевић: одбојкаш који је играо до своје 42. године, примач у Грчкој, био је један од најбољих сервера на свету. Одбојкашица Весну Читаковић-Ђуришић, током каријере играла је у Турској и Румунији. Круна одбојкашког рада наших спортиста је успех тренера Ратка Павличевића, који је у мају 2022. године постао селектор Одбојкашке репрезентације Македоније. Пре тога је наступао у Грчкој.

Василије Мицић је 2022. године као вођа турског КК "Фенербахче" овај тим довео до титуле шампиона Европе. Мицић је тада проглашен за најбољег кошаркаша Старог континента. У Турској и грчкој играли су и кошаркаши Стеван Јеловац и Драган Лабовић, Кошаркаш Марко Болтић, члан сегединског КК "Natureks SZTE Sedek", играо је за клубове из Словеније, Румуније, Македоније и Мађарске. Дејан Младеновић, кошаркаш, родим из Сенте играо је у Мађарској готово деценију. У сезони 2011/12. године наступао је за КК „Керменд" са којим осваја Треће место, и бронзану медаљу Државног купа Мађарске. Прелази у КК „Фактум" из Дебрецина, а затим потписује за JKSE из Јазберења. Младеновић је играо и за четири клуба у Румунији: брашовски „CSU", „CSM-OLHIMU" из Раминку Валчеје, „ČSM-у" из Јаше и темишварској „Елби" са којом је ушао у финале Купа Румуније.

Кошаркашки тренери Дуда Ивковић и Жељко Обрадовић су својим клупским радом и успесима уздигли кошарку у Грачкој и Турској. Рукметашко центар и тренер Веселин Вујовић је скопски РК "Вардар", а потом и државни тим Словеније учинио јако успешним. Некадашњи српски репрезентативац, Маринко Кекезовић из Мађарске је прешао на рукометни рад у Румунију. Сличан пут је прошла интернационална рукометашица Андреа Лекић, која је наступала за тимове из Македоније и Мађарске.

Ватерполиста Слободан Никић, српски олимпијац прихватио је прво понуду будимпештанског „OŠC-а". После једне сезоне 2017. године прешао је у главноградски „Ференцварош" из Будимпеште. За две године играња освојио је по два државна првенства и национална купа, ЛЕН куп, Куп европских шампиона и Супер куп Старог континента. Играо је укупно у пет земаља региона (Црној Гори, Грчкој, Италији, Турској и Мађарској).

Фудбалер Борис Живановић играо је сјајно у мађарском ФК "Хонвед", толико да је добио мађарско држављанство и пасош. Каријеру је наставио у Словенији. Славиша Стојановић , бвиши штопер црвено-белих деведесетих је играо за словеначке клубове "Слован", "Љубљана" и "Цеље", да би као тренер радио за ФК "Домжале", рперезентацију Словеније, и последњих десет година је тренирао тимове у Турској ("Јатан" и Бугарској ("Левски"). Три пута је проглашаван за тренера године у Словенији 2005, 2006. и 2007. Драган Вукмир је 2021. године био тренер ФК "Сегед".

Српски фудбалски гастарбејтери играју у Мађарској (24 играча), Грчкој (15), Турској (12). Има их на Кипру, у Бугарској (3) и у Словенији (5). Њих укупно 59 током 21. века играли су и за клубове у Румунији (9), Северној Македонији (8) и Албанији (7). Голман Зоран Симовић постао је национални херој Турске, а Ненад Милијаш легенда турске "Манисе".

Када је кошаркаш Дејан Васиљевић, Србин из Мелбурна, који је у прошлој сезони предводио "Сиднеј Кингсе" до титуле првака у националном шампионату, добио позив у репрезентацију Аустралије за мечеве против Бахреина и Ирана, остварио се његов сан. Из младеог државног тима прешао је у репрезентацију, а тиме и отворио себи врата да пређе у NBA или у београдски ФК "Партизан", који га је већ позивао у своје редове.