Читај ми!

Арсић: Данас је акценат на стицању знања која доносе новац

Бранка Арсић, први редовни професор из Србије на Универзитету Колумбија у Њујорку после Михајла Пупина, каже да би студенти хуманистичких наука у Србији уместо акцентовања вере и религије требало да изучавају глобалне упоредне историје и философије књижевности, али наглашава и да је на Колумбији данас акценат на стицању знања и вештина које, пре свега, доносе новац".

Бранка Арсић у Њујорку са великим успехом предаје енглеску и компаративну књижевност. Њен пут на Запад ишао је преко Будимпеште, где је такође предавала на универзитету.

"Да бисте некуд отишли, мора тамо неко да вас хоће" рекла је у једном интервјуу.

Сад на престижној Колумбији предаје енглеску и упоредну књижевност. Њена каријера је у сталном успону, књиге јој објављују најпрестижнији издавачи, а пише за најутицајније интернационалне часописе.

За књигу "Bird relics" добила је награду Удружења за модерне језике, која се сматра највећом америчком наградом за non-fiction, дакле за радове теоријске природе.

Бранка Арсић каже да је њен долазак у Београд испровоцирала ретроспективна изложба Мрђана Бајића који је њен, како наглашава вишедеценијски пријатељ.

"То је био повод, а узрок су сви драги људи у Београду које сам дошла да видим", каже на почетку интервјуа Арсић у Музеју савремене уметности у Београду.

Радо се сећа своје сарадње са Мрђаном Бајићем деведесетих година прошлог века.

"Направили смо заједно визуелно текстуални приојекат који се звао "Речник" који је наш пријатељ Драган Ђоковић објавио самостално. Било је то тешко време за било шта, рат, санкције... Идеја је била да ја напишем текстове на неке Мрђанове радове који би били класификовани по концептима и појмовима... Зато се тај пројекат звао "Речник". Не сећам се шта је све ушло у књигу, али рецимо да смо се бавили терминима као што су ноћ, љубав, град...Тако смо направили "Речник" од десет речи и илустрација за које смо веровали да су почели да губе смисао у оно време. Књига изгледала јако добро и чујем да је и данас читају", казала је Арсић.

Каже да је на Униврзитет Колумбија стигла након ангажмана у њујоршком Државном Универзитету.

"Објавила сам књигу која је има наслов "О одлажењу". Та акњига је одлично примљена у академским круговима и донела ми је позицију предавача на Универзитету Колумбија", каже Арсић и наглашава да позиција редовног професора на Колумбији заправо значи "различите ствари".

За њу нема дилеме да је огромна привилегија бити предавач на Колумбији.

"Колумбија је једно од најмоћнијих места интелектуалне екселенције у Америци. Налази се у друштву 7 или 8 најпрестижнијих Универзитета у САД. Ресурси и пажња која је усмерена на наша истраживања, такође су велика привилегија за сваког предавача на Универзитету Колумбија", каже Арсић и додаје:

"Привилегија су и студенти који су одабрани и најбољи. Предавачи и студенти једни друге усмеравају у истраживањима...Увек се темељно припремам за сваки час јер знам да ће то учинити и моји студенти".

Она додаје да су хуманистичке науке ипак у сенци изучавања примењених наука или информационих технологија на Колумбији.

"Акценат је наравно на стицању знања и вештина које пре свега доносе новац", каже Арсић.

Дигиталну револуцију која људима нуди све више екрана са све краћим визуелним сензацијама, Арсић види са као историјску неминовност.

"То је велика тема. Увек се сетим појаве романа у 18. веку. Сви су тада били јако забринути да ће то да промени начин мишљења...да је плиткоумно и да ће праве вредности нестати. Нисам сигурна да ће опера и позориште какве познајемо преживети 21. век. преживеће мисао и настојање људи да прави добру уметност. Питање је једино у каквој ће се форми појавити та уметност у неком новом свету. Надам се само да ће се појавити јако добре архиве да би ово што смо ми радили била генеологија нових уметности које ће се појављивати. Можда се појави нека нова врста опере", казала је Арсић.

Након искуства предавача на Универзитету Колумбија Арсић истиче да је образовању у Србији потребно глобално и ментално отварање.

"Ми смо сами себи важни у Србији и студенти треба да изучавају нашу књижевност. Са друге стране мора да постоји сразмера упућености у мисаоне токове историје запада и истока. То би било јако значајно за изучавање историје хуманистике у образовном систему у Србији. Уместо акцентовања вере и религије, студенти треба да се посвете изучавању глобалних упоредних историја и философија књижевности у програмима студирања хуманистичких наука", каже Арсић.

Приметила је да су студенти који долазе на Колумбија Универзитет са простора некадашње Југославије више усмерени на изучавање технологије.

"Када узму неки час код мене они кажу да је све то дивно о чему сам говорила, али да не могу да напуштају студије економије или бизниса", казала је Арсић.

Што се тиче уметничке сцене, каже да авангардне садржаје на уметничкој сцени у овом тренутку треба потражити на ободима Њујорка.

"Људи који сада стварају не могу да приуште ни галерије ни цене на Петој авенији. Ако вас занима истинска уметност у Њујорку морате да седнете у метро и да се возате три сата до севера Бруклина... До неке мале галерије. То су правила глобалног капизализма", казала је Арсић.