Читај ми!

Вече традиционалне српске музике у Базелу

Нетипичне врућине у Базелу нису омеле многобројне љубитеље српске традиционалне музике да дођу на концерт Уметничког центра „Соко". У суботу, 18. јуна, у Кјуба квартирцентру Бахлетен врвело је као у кошници.

Концерту је претходио шаховски турнир „Миро и Бени" у организацији Српског шаховског клуба „Сораб" из Базела, па су многи шахисти остали и на концерту. Дошли су и пријатељи из Арауа, Берна па чак и Немачке, а било је и случајних пролазника привучених звуком српских гласова и традиционалних инструмената.

Уметнички центар „Соко" из Базела основан је само неколико месеци пре почетка пандемије па су осим првог Светосавског бала, све остале активност махом биле онлајн. Било је разних спотова, два онлајн бала, снимања, мини наступа, али тек недавно стекли су се услови за један прави концерт. Узбуђење је било велико и у дечијој и у женској певачкој групи. Неким члановима ово је био први прави јавни певачки наступ, али била је ту и подршка музичара из групе „Арно". Оснивачи УЦ „Соко", Андријана Адамовић и Јовица Милутиновић, уједно су и чланови групе „Арно" па отуда и сарадња ова два „тима".

„Вече српске традиционалне музике" било је испуњено свим слојевима нашег традиционалног звука. Дечија и женска певачка група певале су песме без музичке пратње, у типично сеоским двогласима новије сеоске традиције („Чувала сам говеда", „Цветала ми липа и топола", „Преко неба једна звезда шара", „Разгранала грана јоргована"), а момци из групе „Арно" извели су песме још старијег музичког слоја, такозване песме „на глас" („По ковиљу пољуљкује трава").

Јовица је свирајући кавал, фруле и тарабуку пратио дечију и женску певачку групу, уз подршку Стевана Бранковића на тапану, а Слободан Новаковић на хармоници придружио им се у неколико староградских песама које је отпевала дечја певачка група. Пратио је и Андријану у предивној врањанској песми „Магла паднала в долина".

„Након многих потешкоћа, мањка проба, па чак и периода забране певања, коначно је одржан дуго очекивани први концерт Уметничког центра „Соко". Овакво вече и једночасовни наступ, могао је само допринети пуњењу мојих батерије, а верујем да се сваки учесник тако осећа. Сам излазак на сцену, након дужег периода и наступ пред публиком, право је освежење у сваком смислу. Још увек сам под утиском и баш сам задовољан целокупном сликом", каже Јовица Милутиновић.

Посебан гост био је Филип Новаковић, тринаестогодишњак, који је на хармоници маестрално одсвирао „Жикино коло".

„Мени се веома свидео концерт. Много сам вежбао и трудио се, али сам добио резултат. Јако сам задовољан мојим свирањем, а и сви други су били одлични. Надам се да се свидело и гледаоцима и радујем се следећем концерту", каже Филип Новаковић. 

На самом крају сви учесници заједно су извели песме „Уснила је дубок санак са Косова Рада" и „Тамо далеко", а за бис се заиграо „Моравац". Колу се придружила и публика па је претопла јунска ноћ постала још топлија. Али изгледа да то ником није сметало, јер се у дружењу, причи, а и песми остало до касно.

„Концерт је превазишао моја очекивања. Све је функционисало по плану, програм је био складан и трајао је таман колико треба, а највише ме је изненадила публика. Нисмо очекивали толико посетилаца који су заиста пажљиво испратили наш програм и аплаузом наградили сваку тачку.

Дечија певачка група с којом ја радим имала је доста обавеза у последње време. Претходне недеље био је веома запажен наступ у Амбасади Републике Србије у Берну, на свечаности поводом завршетка школовања ђака Српске допунске школе. Певали су химну, народне песме, а и рецитовали су „Орање Краљевића Марка" што је изазвало велико одушевљење. И само недељу дана касније дошао је овај велики концерт с озбиљним репертоаром као круна једне изазовне, али ипак успешне сезоне. Сад ћемо на заслужени одмор, па нас од августа чекају нове песме и нови планови", каже Андријана Адамовић.

„У изузетно тешким условима (превисока температура) тешко да је могло боље. Пријем код бројне публике је био одличан што наводи на закључак да смо постигли циљ. Деца и женска
певачка група су били маестрални, Андријана виртуозна, а ми Арно-мушки... па,арно!", каже Слободан Новаковић.