Читај ми!

Обележена црквена слава Свети Ћирило и Методије са владиком Андрејем у Белпу крај Берна

Као и сваке године, Црквена општина Берн је прославила храмовну славу Светих Ћирила и Методија. Архијерејски намесник за Швајцарску, протојереј-ставрофор Станко Марковић се и ове године потрудио да обележавање славе протекне онако како доликује, у радости и слози, а овога пута и благослову Његовог преосвештенства владике Андреја који је дошао из Беча, како би подржао ову Црквену општину и својим присуством обрадовао велики број верника.

У недељу, 29. маја, организована је прослава црквене славе Светих Ћирила и Методија у храму у Белпу крај Берна. Ова црква због локације на којој се налази, у самом центру Швајцарске, као и због љубави и труда с којима је грађена од темеља, представља срце међу православним храмовима у овом делу Европе. Посвећена је светитељима који су имали велики историјски значај за православље уопште, али и за јединствено српско писмо које је добило име управо по једном од њих, Ћирилу.

Свечану литургију начаствовао је епископ аустријско-швајцарски господин Андреј, а саслуживали су прота Станко, старешина храма, као и протођакон Иван Толић. Како на вечерњем богослужењу, тако и на литургији, учешће у појању и служби узели су и гостујући свештеници из скоро свих делова Швајцарске који су дошли да подрже домаћина.

Величанственој атмосфери у храму, како на вечерњој, тако и на јутарњој служби, допринело је прелепо појање црквеног хора, под вођством Немање Трицковића. Ове године кумови црквене славе били су породица Станојковић из Фрибурга.

На литургији и дочеку владике Андреја присуствовао је велики број верника, а овом позиву су се одазвали и Његова екселенција амбасадор Босне и Херцеговине у Швајцарској др Боро Бронза, као и конзул Републике Србије у Швајцарској, мр Предраг Мандић. Старешина храма, прота Станко, поздравио је све присутне, захвалио се eпископу Андреју на доласку на парохијску славу, на великој љубави и архипастирској бризи за наше вернике. Такође се захвалио на доласку и представницима амбасада, хору, чланицама Кола српских сестара на помоћи, као и председници Црквеног одбора др мед. Драгослави Томовић, за њено дугогодишње вођење Црквене општине.

„Благодарећи Господу и Светим Ћирилу и Методију, ове године након престанка пандемије, прославили смо нашу храмовну славу у молитвеној и духовној атмосфери. Велику част смо имали да нам је у гостима био и Преосвећени Андреј, епископ аустријско-швајцарски, који је начаствовао литургијским сабрањем. Прослављање парохијске славе почело је вечерњим богослужењем, а молитвеној и духовној атмосфери допринео је и мешовити хор, под диригентском палицом Немање Трицковића, својим предивним певањем", рекао је отац Станко.

Након литургије извршено је благосиљање славских обележја, а затим је уприличено богато послужење за званице и велики број окупљених верника који су дошли из готово свих делова Швајцарске.

Његово преосвештенство, епископ аустријско-швајцарски господин Андреј се осврнуо на прелеп дочек у храму Светих Ћирила и Методија:

„Допутовао сам у суботу 28. маја у Берн на храмовну славу Светих словенских просветитеља Кирила и Методија. Дочек испред храма у Белпу је за мене био изнад свих очекивања. Народ је направио шпалир и дочекао ме је са великом радошћу. Потом смо одслужили свечано вечерње и беседио сам о значају Свете браће. Нарочито је на мене оставио утисак мешовити хор храма са два диригента и десет чланова. Могу рећи да је ниво службе био веома висок. После службе протиница Ађена и њено Коло српских сестара припремили су за све присутне вечеру у храмовној сали. Сваки пут када долазим у српску православну Црквену општину Берн осећам велику радост због највећег братољубља и дивне духовне атмосфере."

Такође је истакао како историјски, тако и црквени значај светих просветитеља Ћирила и Методија:

„У времену када су мисионарили Свети оци Кирило и Методије, Европа се поделила на Западно царство и Источно царство. Док је 800. у Ахену крунисан Карло Велики, дотле су на истоку нешто касније у Цариграду столовали византијски цар Михаило и патријарх Свети Фотије који су послали Свету браћу на мисионарски пут у словенске земље да би тамо ширили православље. Не можемо довољно вредновати ову мисију Свете браће, јер су буквално христијанизовали сав словенски народ који је до данас, у великој већини, одржао православље. Са друге стране, словенски народи, међу њима и ми Срби, примили су писменост и нашу словенску азбуку, тако да ће у нашем народу да остане до дана данашњега велика љубав према ћириличном писму које се веже за просветни рад Светог Кирила."

среда, 18. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи