Две књиге Драгана Јаковљевића представљене у Крагујевцу и Будимпешти

Двадесет нових прича Драгана Јаковљевића очекује читаоце у књизи "Музичка кутија" која, како сазнајемо, ових дана из Мађарске путује и према свим већим библиотекама у Србији. Прву промоцију, ово издање је имало у Крагујевцу, а очекује се да ће књига у догледно време бити представљена и широј читалачкој публици у Србији и Мађарској.

У препоруци издавача, каже се да Јаковљевић, као врсни приповедач, иза кога је до сада дванаест објављених књига и низ признања, наизглед обичне животне приче својих јунака и ситуације које им живот доноси, читацима представља на необичан начин, држећи подједнаким интензитетом нашу пажњу, од прве до последње странице. Читајући књигу "Музичка кутија", стичемо утисак како и сами постајемо њени актери и како заједно са пишчевим јунацима крећемо у авантуру тражења одговора на питања која се овде отварају и путева за разрешење многих дилема, тако блиских свакоме од нас.

"Нема сумње да је ово књига која ће трајати, јер читаоцима нуди могућност да њен садржај прихвате на различите начине. Верујемо да ће свака генерација ово дело откривати другачије, јер у рукама имамо својеврсно огледало у којем свако ко то жели, може да препозна и део сопствене душе", напимиње издавач.

Критичар Маја Станквић, која је учествовала на промоцији ове књиге у Крагујевцу, каже да приче Драгана Јаковљевића говоре о наизглед обичним, малим људима, а да се затим, док радња тече, испоставља да свако од њих носи у себи неку посебност, због које је вредело ту њихову обичну, малу причу, поделити са другима. Реч је, каже она, о појединим сегментима њихових живота, јер писац управо издваја оне епизоде које су кључне за разумевање одређених околности, профила личности или дешавања.

"Тако издвојене, оне су довољне да Јаковљевић из мирног наративног тона, који наговештава пре монотонију живљења, него унутрашњу драму и обрт који ће уследити, уђе у просторе психе и скривене интиме својих јунака, како би код читалаца изазвао нелагоду, узбуђење, па и страх пред оним што долази. При том, њихове, најблаже речено чудне пориве, нити осуђује, нити доноси било какав суд о њима. Он једноставно посматра, бележи и ниже догађаје хронолошки, по редоследу дешавања, држећи нас до самог краја у неизвесности, а крај често долази изненада, ненајављен. То је обично двосмислен простор, који Драган Јаковљевић оставља, дајући читаоцу улогу интерактивног субјекта. Провоцира нас његова игра са сенкама, са духовима прошлости, са неживим стварима, које преузимају особине живих. Драган Јаковљевић укршта прошло време са садашњим, улива нам нелагоду и изазива тиху језу обнављајући присуство и деловање у садашњости, оних којих више нема. И то је његова теза о постојању паралелних светова и свакодневним манифестацијама брисања граница између њих, као што нас кроз своје приче учи доброчинству, хуманости и другим животним вредностима. Осећање мистике, неизвесност и ишчекивање, свакако боје његове приче и то је оно што нас чини будним и радозналим, док узбуђење расте са сваким новим редом", истиче Маја Станковић.

Она указује на чињеницу да кратка форма има своје захтеве у погледу структуре и начина приповедања: препознати и издвојити битне моменте у кратком временском размаку, који доноси промене у стању свести или животу појединца, а онда на њима градити причу, посебна је вештина приповедача.

"Сажета, концизна, без сувишних описа, осим оних који ће сузити фокус и приближити читаоца жељеном циљу, проза Драгана Јаковљевића заводљива је и сугестивна, питка и само на први поглед лагана. Животне мудрости и поуке, јасно су издвојене и егзистирају паралелно са судбинама главних јунака, у тој мери чак да представљају причу у причи. Вешто уобличене, оне су светионици који ће горети и када се више не будемо сећали садржаја за који нас везују", закључује Маја Станковић.

Иначе, у Будимпешти је ових дана, пред српском и мађарском публиком представљен недавно објављени роман Драгана Јаковљевића "Тајне Павлове улице" који би, ако све буде текло како је планирано, крајем ове године требало да буде преведен на мађарски језик. У репрезентативном простору будимпештанског "Ливинг рума", организатор традиционалне манифестације "Балкан парти", универзитетски доцент Вилмош Шимон, организовао је веома посећену промоцију овог романа, на којој су поред аутора учествовали и књижевница и новинарка Драгана Меселџија и Анамарија Новаков, преводилац.