Милија Белић на Салону Нове реалности у Паризу

После прошлогодишњег отказивања због неповољне епидемиолошке ситуације, седамдесетпети по реду париски Salon Réalités Nouvelles (Нове реалности) одржаће се ове године, под покровитељством француског Министарства културе, од 22. до 24. октобра на три локације у граду: у l’Espace Commine, Réfectoire des Cordeliers и у галерији Abstract Project. Такође, први пут се догађају придружују и две познате париске галерије,Galerija Gimpel & Müller i Galerija Seine 55, које ће своје зидове уступити уметницима са Салона.

Salon Réalités Nouvelles једини је салон посвећен у целини, од самог оснивања 1946. године, апстрактној уметности и у својој дугој историји бележи међу излагачима бројне светске уметнике незаобилазне за савремену историју уметности. Салон је послужио као полигон већ и првој послератној генерацији српских уметника који су се настанили у Француској, као што су Петар Омчикус, Бата Михаиловић, Косара Бокшан, Љубинка Јовановић.

Мултимедијални уметник Милија Белић једини је српски уметник који ће ове године бити заступљен на Салону. Осим као излагач и дугогодишњи члан комитета, најужег руководства Салона, Белић је овом приликом позван и да напише уводни текст за каталог алона.

Подсећамо да је Белић, после студија сликарства на београдском Факултету ликовних уметности, докторирао уметност и науке о уметности на париској Сорбони и да је аутор бројних књига посвећених теорији уметности.

У тексту под насловом „Апстракција и геометрија" Белић сумира искуства геометријске апстракције од настанка до данас. Насупрот другој великој породици нефигуративне уметности - лирској апстракцији, која фаворизује ирационални и гестуални израз, заснован на директним индивидуалним емоцијама, геометријска апстракција гаји чисту форму у свим њеним аспектима, сусрет између видљивог и разумљивог, остајући на трагу авангардних покрета који су пратили Сезаново учење о природи као бесконачном логосу чији се сви привидни облици могу представити цилиндром, сфером, конусом. Кубизам, футуризам, орфизам, неопластицизам, Де Стијл, супрематизам, конструктивизам, Баухаус, позајмљујући неоплатонске премисе, имплицирали су и били прожети идејом да све визуелне појаве природе имају геометријску подструктуру и да би управо ова геометрија требало да буде промовисана у корист анегдотског, постајући тако главни и суштински субјект стваралачког чина.