Читај ми!

Нова књига есеја Чарлса Симића "Анђели на жици за веш"

Нова књига есеја Чарлса Симића "Анђели на жици за веш" управо је објављена у издању Архипелага у едицији Знакови у преводу Весне Рогановић. Књига есеја великог америчког песника српског порекла, добитника Пулицерове награде за књижевност, представља сведочанство једног узбудљивог и испуњеног живота. У овим есејима Чарлс Симић говори о детињству и одрастању, о Београду и Америци, о америчкој и српској поезији, о књижевности и стварности, о сећањима и животном искуству.

После есеја у којима се бави „застрашујућим рајевима" свог детињства, одрастања и младости, као и српском и америчком страном свог живота, Чарлс Симић пише о Гомбровичу и Менделсону, о Зебалду и Редону, о песничком умећу и о умећу и страсти читања поезије, о Елизабет Бишоп и Булију Колинсу, о Џејмсу Тејту и Доналду Џастису, о Ричарду Вулберу и нобеловки Луизи Глик. Посебно су узбудљиви Симићеви есеји о Збигњеву Херберту и Ингеборг Бахман. Симић у овој књизи пише и о поезији Новице Тадића и Радмиле Лазић. Док код Радмиле Лазић издваја „лирску интелигенцију", за Новицу Тадића каже да је „један од најоригиналнијих и најзанимљивијих песника данашњице".

"Мој прадеда, ковач Филип Симић, умро је у деведесет шестој години, 1938, исте године када сам се ја родио, у ситне ноћне сате, по повратку кући из биртије, у свом кревету, у друштву Цигана. Мислио је да ће му они помоћи да лакше заспи, али је отишао заувек, док су му музиканти свирали његове омиљене песме. То објашњава зашто је мој отац тако добро певао циганске песме и зашто ја пишем поезију: зато што, као и мој прадеда, не могу ноћу да заспим", пише у једном од есеја у овој књизи Чарлс Симић.

Пишући о књигама и успоменама, о животу у Европи или у Америци, о поезији и историји, о политици и стварности, Симић је отрежњујуће духовит и ироничан. Свет којим се бави промиче кроз његове есеје у сликама и сећањима, а писац се јавља као страсни хроничар и стварног света и света поезије и књижевности који се показује као истинитији од стварног света.

"Све на свету, профано или свето, треба стално да се преиспитује у светлу личног искуства", закључује Чарлс Симић.

Рођен у Београду 1938. године, Чарлс Симић је један од најзначајнијих савремених светских песника и есејиста. Добио је низ великих књижевних награда, међу којима су и Пулицерова награда, Награда „Едгар Алан По", Награда Америчке академије, Међународна Грифинова награда за поезију, Награда „Валас Стивенс", Награда Поета Лауреатус Конгресне библиотеке у Вашингтону, Медаља „Роберт Фрост" за животно дело у поезији, Награда Вилчек за уметност и хуманистику, Награда „Збигњев Херберт" и Златни венац Струшких вечери поезије. Живи и пише у Стафорду, Њу Хемпшир.