Читај ми!

Братство Светог Јована школује младе Србе и православце

У Скандинавији данас живи и ради око 170.000 Срба и других православаца, који се окупљају у највећој организацији Братству Светог Јована. Основано је да чува и развија традицију православних земаља и народа на северу Европе. Управо ових дана Братство је објавило књигу "Верни себи и прецима", аутора професора Душка Топаловића, која је као уџбеник намењена деци, чији су родитељи из Србије, Македоније, БиХ, Бугарске и Русије у дијаспори.

Управа ове организације донела је одлуку о отварању огранака и у Малмеу и Гетеборгу, и о проширењу Фонда стипендија за младе студенте на кандидате који се баве културом и уетношћу.

"Братсво Свети Јован је основана 2013. године у Стокхолму на иницијативу групе угледних људи. Међу њима су били Горан Попов, Драган Парезановић, Јовица Андонов и Тони Ћаковски. Поносни смо што у континуитету бринемо о младим нараштајима, нарочито кроз Фонд стипендија, којим дајемо подршку током студија и друштвено их активирамо да буду патриоте и добротвори. Овогодишње стипендије, седме по реду, додељене су Јани Петровић, Јелени Мишић, Филипу Стојановском и Ани Анастасов", открио нам је председник Стеван Филиповић и представио лауреате.

Јана Петровић се од малена питала због чега се неке ствари у природи дешавају и где се налази њихово порекло и исходиште. Мастер рад "Детектовање РФ пробоја применом балансираног капацитивног моста" одбранила је на Институту за физику у Београду. Докторске студије је потом наставила на Инстутуту за физику на Краљевском техничком универзитету (КТХ) у Стокхолму. Ту тренутно ради на пројекту "Detector development for nuclear safeguards and security" у дивизији за нуклеарну физику. Током целог свог школовања Јана Петровић је постизала најбоље успехе. Активан је члан више струковних удружења.

Јелена Мишић је дипломирала је на Биолошком факултету у Београду с чистом десетком. Одувек је показивала интересовање за науку. Свесна изазова које модерна наука ставља пред сваког младог истраживача, има жељу и амбицију да иде у корак са свим новим научним трендовима на глобалном нивоу. Мастер студије из области митохондријалне биологије одбранила је на Max Planck Институту за биологију старења у Немачкој. Тренутно ради докторат из исте области на Каролинском институту у Стокхолму.

Филип Стојановски млади геније, 19-годишњак који студира архитектуру на Универзитету у Лунду. Комисија је Филипу доделила стипендију због веома добрих академских резултата. Радо прихвата нове изазове и циљ му је да постане архитекта светског реномеа. За себе каже да му је важан моралан живот, да се развија као личност и да помаже другим људима.

Ана Анастасов, инжењер звука и композитор. Дипломирала је на Одсеку за снимање и дизајн звука Факултета драмских уметности (ФДУ) у Београду. Тренутно се налази на мастер студијама на Факултету музике и драме у Гетеборгу.

"Током студија у отаџбини Ана Анастасов деловала је као студент демонстратор на матичном факултету и уједно водила едукативне програме у оквиру Коларчевог борда младих. Њена композиција Exolvuntur прошле године је издата на комплилацији Piano Sky # 2. За своја уметничка остварења Ана је више пута награђивана како у Србији тако и у иностранству. Ова стипендија је прва намењена студентима и ствараоцима у уметности", представља нам талентоване православне академце председник Стеван Филиповић.

Ове године короне, комисија за доделу стипендија је радила у саставу Душан Топаловић, Марко Бабовић, Мишо Кметовски, Саша Фаркаш и Стеван Филиповић, који је већ годинама главни селектор младих талената.

Филиповић је рођен у Београду (1970), где је завршио ОШ "Јелена Ћетковић" са Вуковом дипломом и Шесту београдску гимназију као ученик генерације. Вишеструки победник општинских такмичења у физици и математици. Дипломирао електортехнику на БУ (1994).  Радио у великој пројектанској фирми "Енергопројекту" (1995) и филијали компаније "Ериксон" (1997) у Београду. Проглашен је за менаџера 2000. године у Србији и Црној Гори. Преселио се у Шведску (2000) и радио као менаџер глобалног тима „Ериксона" у Шпанији, САД, Швајцарској. Члан је СПЦ. Живи у Стокхолму. Посебно је поносан на стипендије из Фонда др Јована и др Александре Антовић из Шведске, које Братство додељује докторандима из Србије и других земаља.

"Овогодишња докторантска стипендија је додељена Тамари Николић Турнић са Медицинског факултета у Крагујевцу, за област тромбозе и хемостазе. Тамара је објавила више од 25 радова у међународним публикацијама. Члан је Међународне академије кардиоваскуларних наука и докторанд на Каролинска универзитету у Шведској", рекао нам је председник Филиповић.

Због пандемије коронавируса Братство Свети Јован је прошле и ове године изоставило свечаности поводом славе 20. јануара и поводом додела стипенда. Многи састанци чланова су одржавани преко Zoom и Teams пларформи.

"Најважнија активност нам је била проширење чланства, на захтев многих православних људи у Скандинавији. Отворили смо огранке у Малмеу и Гетеброгу, које воде Слободан Кутлевски и Деан Стојановски. Пројекат проширења Братства Свети Јован на целу Скандинавију је одложен због пандемије", каже Стеван Филиповић.

Братсво је активно на програму "Односи наших држава праве људи", о историјским личностима које су стварале историју односа Србије и Шведске, Шведске и Балкана. У сарадњи са Министарством Републике Србије планирају да раде пројекат за суфинансирање "Сретен Аџић и његова ћерка игуманија Ана". Сретен Аџић је ко државни службеник боравио у Шведској у 19. веку и трудио се да сва најбоља искуства пренесе у Србију, док је његов ћерка била велики доброчинитељ пре замонашења и касније као игуманија манастира Враћевшница. Братсво је управо у преговорима са једним великим шеведским фудбалским клубома да заједно одрже турнир у малом фудбалу.

"И данас и у време када смо основали Бератство Светог Јована", суштина нашег рада су вера, братство, слобода и традиција. Те вредности исказујемо кроз допринос заједници у којој живимо, као и кроз лично морално уздизање. Кроз Братство наши чланови налазе и унутрашњи мир и окрећу се универзалној истини и мудрости. То се рефлектује кроз активности које ми као Братство, али и као појединци прузимамо у хуманитарне или филантропске сврхе. Дошло је време да ми сами пројектујемо нашу будућност у Шведској и Скандинавији", истакао је на крају разговора председник Стеван Филиповић.

недеља, 22. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи