Преводом књиге до нових сазнања

Након двоипогодишњег истраживаццког рада у Националом архиву Аустрије у Бечу, настала је "Историјска бележница број 1" словеначко-српског друштва "Сретење" из Словенских Коњица у којој је говора не само о последњем српском деспоту Павлу Бакићу и његовој улози у одбрани хришћанских граница Европе од Османског царства, већ и о улози крањског капетана, Словенца Ивана Кацијанера.

"Пролазећи кроз различите фазе "одрастања" две државе, Словеније и Србије, долазимо до непобитне чињенице о вековној преплетености и неизбрисивој историјској повезаности два народа. Почев од времена Катарине Кантакузине Бранковић, кћерке деспотице Ирине (Јерине) и српског деспота Ђурђа Бранковића, удате 1433. године за последњег цељског грофа Урлиха, као и потоње војне повезаности Ивана Кацијанера и Павла Бакића (1526 - 1537), не можемо а да не приметимо узајамну присну везу "одраслих", али исто тако и повремену покиданост те љубавне везе", објаснио је председник "Сретења" Радован Б.Милић.

"Оснивањем словеначко-српског друштва Сретење октобра 2009. године, у Словенским Коњицама, на дан погибије последњег српског деспота Павла Бакића, у друштву смо циљано окупили и Србе и Словенце бришући сваку разлику између нас и њих или њих и нас, одбацујући уверења да су "они други украли првом један део некада заједничких, па самим тим и њима приступачних задовољстава'", додао је он.

Док једни уз помоћ других настојимо пратити и упознати не само историјску прошлост два народа, већ и процват науке, технологије и културе, друштво Сретење је ради потпунијег објашњења наведеног, приступило и урадило превод књиге ауторке Гертруд Герхартл са немачког на српски језик, под насловом: "Пораз Турака код Штајенфелда 1532 године", указао је Милић.

Упоређујући открића у Националном архиву Аустрије, Војно историјском архиву и Националној библиотеци Аустрије у Бечу 2019. године у вези последњег српског деспота Павла Бакића и крањског капетана Ивана Кацијанера, са открићима српског историчара и професора Алексе Ивића стиче се утисак да и једном и другом истраживачу, недостаје управо оно што што свако од њих има, или је поседовао с обзиром да је Ивић преминуо 1948. године.

Матица Српска из Новог Сада 1910. године публиковала је дела професора Ивића, а уз неко ново допуњено издање Матице Српске са новим сазнањима "Сретења" о Ивану Казианеру и Павлу Бакићу и њиховој улози у одбрани Европе од Турака, а до којих се дошло преводом књиге Гертруд Герхартл дало би потпунију слику не само о средњевековној Србији, већ такође и о Аустрији, али и о Словенији из тог доба.

Рад на даљем истраживању архивске грађе у аустријском архиву чланови "Сретења" настављају у септембру.