Милош Велики – књаз српски међу Србима у Мађарској

Сарадњу са Српским позориштем у Мађарској, глумац Позоришта на Теразијама у Београду, Александар Дунић, остварио је већ неколико пута, кроз наступе у оквиру прославе Сретења и Светосавске академије, као и гостовањем са монодрамом о војводи Јанку Катићу, а сада је, упркос свим потешкоћама везаним за пандемију, успешно припремљена ова историјска монодрама, која je након пештанске сцене, одиграна и пред публиком у Ловри и Десци.

Милош Обреновић је био велика историјска личност, која је у значајној мери обележила историју XIX века у Србији.

"Текст је био обиман и цела екипа провела је доста времена како бисмо га свели у једну логичну целину, а Милован је био толико инспирисан Милошем да нам је тешко било да многе реченице одбацимо. Поготово што је редитељ Милан Рус имао идеју да представу обогати и мултимедијалним ефектима. Ово је моје прво искуство да радим овакву монодраму са врло интересантним мултимедијалним решењима, које омогућава модерна техника, а духовити моменти доприносе релаксацији и употпуњавају комплексност лика. Сви заједно смо се трудили да савремана средства ничим не наруше аутентичност текста, хармонију и динамику, већ да техника само буде у славу и помогне представљању овако велике историјске личности", истиче глумац Александар Дунић за наш лист.

За читаву екипу припрема представе била је потпуно ново искуство, јер су једно време пробе текле путем скајпа, што је било нужно, али како су директни контакти незаменљиви, сви заједно закључују да су за пар дана „живих" проба урадили више него недељама уназад. Од секретара режије Катарине Павловић Бачи сазнајемо да се екипа у првим недељама припрема представе окупљала у тачно договорено време, глумац у Београду, а остатак екипе у Српском позоришту у Будимпешти и да су преко скајпа заједнички радили на тексту.

"Веома ми је драго што сам имала прилику да сарађујем са познатим београдским глумцем Александром Дунићем, а рад на тексту док је представа настајала био је право задовољство. Затим је уследило снимање спотова које је Милан Рус осмислио, а за моју рекламу „Шминка Чачак" користили смо познату народну песму. Ношњу смо позајмили од КУД-а „Табан" и доста брзо све снимили. Видим да је публика лепо реаговала на духовите моменте", каже Катарина Павловић Бачи.

Након неколико недеља проба „на даљину", било је важно да глумац буде на сцени, нарочито зато што је у извођење укључена и техника, мултимедијалне секвенце, музичке нумере, игра светла и тона, па је задатак за Бодана Сабоа био да све то уклопи у једну целину, коју ће публика са пажњом погледати.

"Најтеже је било направити све ове снимке спотова и реклама, које смо потом уклопили у представу. Снимали смо их у „Грин боксу", који омогућава да касније додамо позадину коју желимо у једном специјалном програму. Два дана је трајало снимање, па смо додавали неке звучне ефекте, а ја сам их монтирао још два дана. Када све поставимо, и музику и светла, током представе иде све аутоматски и ја то само контролишем. За ову представу купили смо овај „Грин бокс" и мислим да ћемо то и даље користити, а савремена техника јако брзо напредује", објашњава за наш лист Богдан Сабо.

У разговору са директором Српског позоришта и редитељем Миланом Русом сазнајемо да веома радо сарађује са глумцем Александром Дунићем и да има планова и за даље:

"Текст Милована Витезовића ми се допао, па смо Саша и ја одлучили да радимо заједно и да га поставимо на сцену Српског позоришта. Већ смо сарађивали, на обострано задовољство, а када сам био у Београду, одвео ме је у Позориште на Теразијама, где смо се дружили и где сам упознао многе колеге. Слично размишљамо, имамо одличну сарадњу, добро се разумемо, и надам се дуготрајној срадњи, а текст оваквог писца, Витезовића, који је један од најбољих драматурга и интелектуалаца у Србији, прави је изазов. Представу смо осавременили мултимедијалним ефектима, убацили смо један велики екран, и онда се одмах читава представа односи на садашњицу, и покушали смо да видимо шта би Милош рекао и како би реаговао, да је у његово доба постојао екран. По мом мишљењу, садашња српска држава зачета је тада, мада нит духовности сигурно иде од Немањића.

Милан Рус каже да су пробе преко скајпа њему одговарале, да су сви били сконцентрисани, ефикасно радили, као и да ће то искуство сигурно користити и надаље. Напомиње да је ситуација са короном све нас научила да се прилагођавамо.

Представу је режиро Милан Рус, асистент је била Kатарина Бачи, сценограф Тибор Прагаи, костимограф Ева Брцан, инспицијент Ноеми Борбељ. За технику је задужен Богдан Сабо, а за плакате и дизајн Никола Скорић.

Након претпремијере и премијере у Будимпешти (4. и 5. јуни), Српско позориште у Мађарској извело је монодраму „Милош Велики - књаз српски" 6. јуна у Ловри, а сутрадан у Десци.