Читај ми!

Вече српске писане речи - основе нашег идентитета и културе

У заједничкој организацији Културног и медијског центра „Српски венац” и „Српских недељних новина”, чији је та установа издавач, одржано је „Вече српске писане речи”. Овом манифестацијом обележене су три деценије самосталног српског новинског издаваштва у Мађарској и презентовани сегменти стваралаштва десетак наших песника и прозаиста, који стварају на српском језику.

У заједничкој организацији Културног и медијског центра Српски венац и Српских недељних новина, чији је та установа издавач, одржано је Вече српске писане речи. Овом манифестацијом обележене су три деценије самосталног српског новинског издаваштва у Мађарској и презентовани сегменти стваралаштва десетак наших песника и прозаиста, који стварају на српском језику.

Директорка КМЦ-а Српски венац Зорица Јурковић Ембер честитала је јубилеј српске писане речи у Мађарској и истакла значај који је штампа на српском језику увек имала за све наше сународнике. Она је исказала своје задовољство што се догађај одвија у присуству већег броја посетилаца, с обзиром на рестриктивне мере које су биле донедавно на снази, а неке су и даље актуелне, због пандемије вируса корона.

У програму су учeствовали Петар Милошевић, који је био уредник културне рубрике некада заједничких српско-хрватско-словеначких новина, а затим читаву деценију главни уредник Српских народних новина. Гост је био и Драгомир Дујмов дугогодишњи сарадник српских листова у Мађарској и уредник рубрике Невен, намењене деци и младима. Са двојицом својих колега, разговарао је Драган Јаковљевић, садашњи главни и одговорни уредник Српских недељних новина, који је овога пута био и модератор програма.

Позиву организатора су се, поред осталих, одазвали и Вера Пејић Сутор, председница Самоуправе Срба у Мађарској, Борислав Рус, председник Српске самоуправе у Будимпешти, Аница Пандуровић, заменик директора Српске школе Никола Тесла у Будимпешти, Јулијана Которчевић, директор Српског педагошког и методолошког центра, Пера Ластић, директор Српског института, др Александер Урком, шеф Смера за српски језик и књижевност Универзитета ЕЛТЕ и други. Присутна је такође била и већина садашњих сарадника Српских недељних новина, од којих су неки сарађивали и у некадашњим Српским народним новинама.

У уводном делу програма, проф. Драгомир Дујмов је говорио о заборављеним српским листовима у Будимпешти, у периоду од 1866. до 1914, о којима је својевремено написао књигу. Наводећи имена листова и часописа из прошлости, он је говорио и о друштвеној клими која је тада владала међу српским интелектуалцима у Пешти. Атмосферу из минулих епоха дочарао је одабраним одломцима из старих листова.

Њихова уређивачка политика била је слична: да воде бригу о правима српске националне мањине у Аустријском царству, односно Аустроугарској монархији и да се старају о једнакости наших људи са осталим грађанима монархије. Дујмов је споменуо следеће листове: „Заставу" Светозара Милетића која је средином 1867. из Пеште прешла у Нови Сад, где је излазила све до избијања Првог светског рата; „Српски дневник" барона Николића од Рудне, у чијем је заглављу стајало да је то лист за политику, просвету, радиност и трговину; лист „Нови век", чији се први број појавио у Будимпешти 1900. године и који, нажалост, није дуго излазио; „Мале новине" које су доносиле вести о животу Срба (паралелно са „Малим новинама" Виктора Секеља, постојале су и „Мале новине" Николе Марковића, које су излазиле до 1905. године); „Српске новости", које су поред српских тема објављивале и вести из света, а излазиле су од 1902. до 1904. године; „Гласник" који је излазио током 1904. године, а чији су се примерци сачували у Сечењијевој библиотеци у Будимпешти.

Садржај листа „Топола" био је конципиран за политичку пропаганду, у намери да се велича династија Карађорђевића, а руши углед краљевске куће Обреновића. Појавио се 1902. и исте године нестао, након објављеног другог броја.

„Неки листови су трајали дуже, неки краће време, једни су се рађали, а други гасили, али су сви заступали интересе српства", рекао је професор Дујмов након исцрпног излагања.

Петар Милошевић је изнео своја занимљива искуства, стечена током рада у „Српским народним новинама", присећајући се времена када су новине рађене без дигиталних информационих система, када се теже долазило до информација, а текстови из рукописа прекуцавани су на писаћим машинама. Захтеван новинарски занат „пекао" се успут. Праћени су сви догађаји значајни за српску заједницу, а недељник је имао разноврсне рубрике и пристизао у сваку српску кућу широм Мађарске.

Гост је подсетио присутне на политичка дешавања у бившој Југославији, која су се одразила и на националне мањине у Мађарској. Заједничка организација - Демократски савез Јужних Словена у Мађарској се током 1991. године распала, што је утицало и на тадашњи недељник Народне новине, које су најпре излазиле на осам, а затим на дванаест страна, на српском, хрватском и словеначком језику. Штампане су у Будимпешти, латиницом и ћирилицом.

Од маја 2003. године периодично излази Невен, као књижевни додатак, некада Српских народних новина, а касније и Српских недељних новина, у сарадњи са Задужбином Јакова Игњатовића у Будимпешти.

Драган Јаковљевић је истакао значај Теодора Павловића (1804-1854), који је био секретар Матице српске, покретач и уредник првих српских политичких новина у Пешти, уредник Летописа Матице српске. Потом се осврнуо на актуелни тренутак српског недељника у Мађарској и захвалио свим претходницима и садашњој генерацији новинара, која својим радом и трудом доприноси неговању српске писане речи у Мађарској и уједно информисању српске заједнице.

"Новине су у протекле три деценије мењале издаваче, изглед, назив, сараднике, делимично и концепцију, али је њихов циљ увек био исти: да информишу, едукују, па и забаве наше сународнике у Мађарској, на матерњем језику. Данас наш лист има своје штампано и интернет издање, с тим што се трудимо да оно електронско не буде копија штампаног, које је и даље резервисано за најважније и детаљније чланке. На интернет углавном постављамо најаве чланака и краће вести, као и мултимедијалне садржаје, којих нема у новинама из техничких разлога. То су галерије фотографија, видео записи и слични садржаји - рекао је Јаковљевић који се, осим новинарима и уредницима, захвалио и досадашњим издавачима српских листова у Мађарској у последње три деценије: Српском демократском савезу, Самоуправи Срба у Мађарској, Канцеларији ССМ-а и КМЦ-у Српски венац.

У другом делу вечери, своје песме и краће одломке из прозних дела читали су њихови аутори: Петар Милошевић, Драгомир Дујмов, Драгана Меселџија, Славица Зељковић, Зоран Меселџија, Александер Урком и Добрила Боројевић.

При крају програма, сарадницима некадашњих Српских народних новина и данашњих Српских недељних новина Зорица Јурковић Ембер је у име установе на чијем је челу, уручила захвалнице за дугогодишњи, драгоцен допринос информисању српске заједнице у Мађарској. Захвалнице су примили: Петар Милошевић, Драгомир Дујмов, Драган Јаковљевић, Иван Јакшић, Добрила Боројевић, Драгана Меселџија, Славица Зељковић, Катарина Бачи, Ференц Ибош и Тибор Фиксел. Признања у виду захвалница намењена су такође и Предрагу Степановићу, Милану Недељковићу, Евици Шишковић, Предрагу Мандићу, Радојки Горјанац, Војиславу Галићу, Снежани Миливојевић, Милану Степанову, Жаклини Степанов, Станислави Ђенеш, Диани Ђурић, Предрагу Алексову и Даници Аћимовић.

Овом приликом уручено је и традиционално признање СНН-а Теодор Павловић, за новинарство и публицистику. Овогодишњи лауреати су Вања Васић из РТС-а и Славица Зељковић из Српских недељних новина, за резултате остварене током дугогодишњег рада на информисању српске заједнице у Мађарској, јавности у нашој матици и расејању.

Атмосферу током Вечери српске писане речи, својом музиком је улепшала Марија Рашић, студенткиња на Музичкој академији Ференц Лист у Будимпешти, изводећи нумере на акустичној гитари.

За ову прилику је професорка ликовне уметности Изабела Борза, у просторијама КМЦ-а Српски венац приредила изложбу насловних страница некадашњих српских гласила на овим просторима. Визуелно је представљен проток времена и развој наших штампаних медија, како визуелни, тако и концепцијски и садржајни.

На крају програма приређен је коктел за све присутне, за који се такође побринуо Културни и медијски центар Српски венац.