Читај ми!

Сад или никад: Захтев за Резолуцијом о усташком геноциду над Србима

Под слоганом „Сад или никад“ Удружење логораша Јасеновца, Субнор и Заједнице удружења жртава Другог светског рата захтевају од Скупштине Србије усвајање Резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима у периоду 1941-1945. године, као и установљавање Дана геноцида над Србима у 20. веку.

Средином марта Народној Скупштини Републике Србије достављен је Предлог Резолуције о усташком геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Јеврејима и Ромима (1941- 1945), као и захтев да се 28. април прогласи за Дан геноцида над Србима у 20. веку, а поводом 80 година од почетка устанка српског народа против фашизма, као и уједно 80 година од успостављања НДХ, односно почетка геноцида.

У допису председнику Скупштине Републике Србије Ивици Дачићу, који су потписали председник Удруженја логораша Јасеновац Славко Милиновић, председник Субнора Србије генерал мајор Видосав Ковачевић и председница Заједнице удружења жртава Снежана Драгосављевић, сугерише се да се предложена Резолуција усвоји по хитном поступку до 22. априла, на Дан пробоја Јасеновца.

Указујући да за разлику од до сада два пута безуспешно подношеног Предлога ове Резолуције, 2016. и 2017., због непостојања скупштинске већине, у овом садашњем Предлогу, коју је иначе сачинио тим међународних експерата, истиче се да је сада прилика за усвајање једног оваквог документа јер Скупштина има апсолутну већину која би то подржала.

У допису се наводи да су за једну овакву резолуцију повољне и међународне околности и подсећа да је аустријска влада 2018. усвојила закон којим је забранила употребу усташких обележја поводом манифестације у Блајбургу, а затим и да је Светски јеврејски конгрес из Њујорка затражио од Хрватске да осуди геноцид у Јасеновцу и саму НДХ.

Такође се подсећа и да је Координација јеврејских општина Хрватске, уз подршку антифашистичких организација и других етничких заједница, поднела ове године званичан захтев Влади и Сабору Републике Хрватске за доношење Закона о забрани употребе усташког поздрава „За дом спремни" и усташких симбола.
У допису се народни посланици такође подсећају да је и Конгрес САД, 2019., усвојио сличну резолуцију која се односи на геноцид над Јерменима, затим и на УН Резолуцију о холокаусту усвојену 2005.г., на захтев Израела, као и на одлуку светске организације да се дан ослобођења Аушвица, 27. јануар 1945.г., прогласи Међународним даном холокауста који данас УН и 95 земаља света обележавају.

И, на крају, допис подсећа да су и Институт за холокауст „Шем Олам" из Израела и Међународна експертска група ГХ-7 били покровитељи доношења Јерусалимске декларације о Јасеновцу, 19. новембра 2019.г., а и да је Република Српска још 2016.г., усвојила Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.

Подршку усвајању Резолуције о усташком геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима подржали су и многи домаћи и страни интелектуалци и организације, међу којима академик Љубодраг Димић, академик Василије Крестић, академик Јелена Гускова, историчар Мирко Галасо са Универзитета Удине у Италији, Институт за холокауст из Израела, Институт за Јасеновац из Њујорка и други.