Читај ми!

Дејан Јанковић: Уметност је увек на искушењу

Редитељ, продуцент и драмски педагог Дејан Јанковић широј публици се представио 2018. године представом "У Норвешку, у смрт", играној у Београду и Норвешкој. Представа, најављена као део пројекта Путујућа школа историје Артепункта, говори о нашим сународницима који су страдали у немачким концентрационим логорима у Норвешкој за време Другог светског рата. Дејан не посустаје ни у овим тешким временима, пун је планова и жеље да уметношћу подстиче и спаја људе са свих меридијана.

 Реците нам каква је уметничка судбина пројекта Путујућа школа историје Артепункта, коју сте најавили пре 3 године?

У данашњим, ванредним пандемијским околностима, дуг је пут од обећања до реализације. Међутим, мотивација Артепункта да обнови културу сећања о судбини и страдању српског народа, давало нам је довољно снаге да не посустанемо.

Пројекту смо приступили мисионарски и дугорочно, што је резултирало тиме да након више од петнаест хиљада гледалаца широм Србије и Републике Српске прилику добије и српска дијаспора на територији целе Норвешке.

Кроз подршку Управе за дијаспору Министарства спољних послова Србије, наши сународници су имали прилику да прошлог викенда погледају представу "У Норвешку, у смрт", која се у два наврата емитовала путем друштвене мреже Фејсбук. Тако да смо обећање делимично испунили, уз наду да ћемо планираном турнејом по Босни и Херцеговини успети да заокружимо овогодишњу мисију.

  Да ли је и како пандемија коронавируса утицала на Ваш уметнички рад, да ли Вам је пореметила планове?

Сматрам да свака делатност, па и ова наша уметничка, је увек у искушењу - било да је у питању пандемија или нека друга друштвено-економска околност. Ово је свакако један од највећих удараца за позоришну уметност још од појаве филма или шпанске грознице, али такође и један велики тест опстанка, како по питању форме, тако и по питању рентабилности продукција. С обзиром на то да као редитељ, продуцент и драмски едукатор делујем искључиво на независној културној сцени, како национално, тако и интернационално, доста рано сам научио да пројектно планирање укључује и процену ризика. Тако да су сви моји премијерно реализовани пројекти током овог пандемијског периода резултат претходног двогодишњег планирања на које је актуелна криза имала занемарљив утицај.

Оно што је свакако спречено актуелним мерама је дистрибуција тих дела у виду гостовања по земљи и иностранству, али то је већ надокнадиво у бољим временима који се ближе. Тако да: две позоришне премијере у Српском народном позоришту, представљање Србије на чувеном позоришном фестивалу у Авињону, четири регионалне радионице и три реализоване манифестације у дијаспори, сматрам добрим прошлогодишњим резултатом.

 Шта нам можете рећи о Месецу дечје креативности у Ослу?

Та манифестација је један од најбољих примера како пандемија може да буде изазовна за неки концепт. Као идејни аутор пројекта који се по други пут реализује у Ослу, успео сам да пред крај 2020-те године креативно окупим српску децу из Норвешке и Новог Сада који су добили прилику да се упознају и заједнички стварају драмску и ликовну уметност путем онлајн платформе, као и да резултате свог рада представе јавности.

Програмом креативних вежби радило се такође и на подстицају малишана на истраживање сопственог националног идентитета и спознаје света у коме одрастају било да је то матична земља или иностранство. Сматрајући да овај преседан у културном животу наше деце у дијаспори треба да оствари континутитет и систематично едукује о српској култури, план овогодишњег, трећег Месеца дечије креативности ће бити фокусирање на њихово повезивање са децом из осталих делова Србије који ће кроз креативност представити специфичност места одакле долазе.

 О плановима радо говорите...

И ове године наставићу да кроз уметнички рад обнављам сећање на значајне догађаје и личности наше историје. Дело Милоша Црњанског Дневник о Чарнојевићу ћу имати част да поставим на сцени Српског народног позоришта, премијерно у оквиру престижних Дана Милоша Црњанског.

У продукцији Артепункта ћу радити и нови експериментални позоришни перформанс по делу Растка Петровића: Бурлеска господина Перуна - бога грома, који ће за тему имати имигрантску судбину самог аутора и истраживање наслеђа старословенске митологије. Такође, захваљујући београдској општини Палилула, у наредним месецима ћу реализовати свој инклузивни пројекат Креативна шанса, а на Данима комедије у Бијељини позоришну радионицу за тинејџере.

Када је у питању културно деловање ван балканског простора, због актуелних мера ограничених путовања су све активности померене на јесен, када ћу у партнерству са организацијама Културал Оазис и Дарни социјалне рада из Литваније, у њиховој земљи одржати драмску радионицу и поставити представу, а за дијаспору поред Месеца дечије креативности пласирати и нову креативну платформу "Дијаспора форс" (Diaspora Force) о којем ћемо разговарати када дође време.

четвртак, 19. септембар 2024.
20° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи