Читај ми!

Србин - Грађанин године аустралијске општине Ферфилд

Почетком 2021. године, приликом доделе годишњих признања поводом Дана Аустралије у престоници Канбери, српском хуманисти Милану Максимовићу додељена је позлаћена медаља "Грађанин године" на територији општине Ферфилд. Истовремено ова сиднејска општина га је прогласила за Почасног грађанина Ферфилда.

То није било случајно, јер је Максимовић 2019. и 2020. године био два пута финалиста избора за награду првог грађанина Аустралије. Ове 2021. године Милан Максимовић добио је титулу "Грађанин године" у западној сиднејској општини Ферлилд, у којој живи. Задовољан овим признањем Максимовић је изјавио:

"Медаља и титула "Грађанина године" је и признање за све Србе света!"

У образложењу за ову награду једном Србину, каже се да су "Милан Максимовић и његова породица несебично уложили велики труд, како би олакшали тешке дане, најпре онима који су остали без имовине у катастрофалним пожарима, а затим су били ту да пруже руку подршке пензионерима, самохраним мајкама и другима који су били најтеже погођени пандемијом короне. Признање је додељено за све што је Милан максомовић са породицом учинио под покровитељством своје хуманитарне организације "Milan Hilda Care".

У специјалном интервју за наш портал г. Максимовић нам је своју хуманитарну активност последњих година.

"У последњих пет година одазвали смо се свим акцијама, које су биле важне за народ у нашем аустралијском окружењу. У период 2015/16. под ударем такозване "Исламске државе" (ИСИС) преко 800.000 људи су прогнани само зато што су хришћани. Преко Уједињеног православног браства сам позван да прикупљам помоћ и тако је све кренуло. Кроз хуманитарни рад сам упознао многе напаћене људе, као и жртве логора и полног злостављања, што ми је дало још већу мотивцију да наставим да помажем унесрећени народ. Нажалост, тренутно у свету је преко 245 миллиона хришћана, који су прогнани или немају верску слободу. Чак су и новине "USA today" објавиле да у просеку сваки дан 11 хришћана буде убијено само због наше вере. То су јако тешке ствари. Једноставно не могу да престанем да им бар мало ублажим бол."

 Одакле потиче Ваша хуманост, од Ваше породице и родитеља?

"Моја фамилија Максимовић пореклом је из Билеће. Због прогона су се пре 200 година моји преци преселили с подручја Херцеговине у Босну. Ја сам рођен у Тузли, али смо се породично 1983. године преселили у Сарајево. Мој отац Перо Максимовић је као грађанско лице у ЈНА добио прекоманду. У Сарајеву нас је 1992. дочекао рат. Дјед ми је увек говорио да ће сваки Србин који живи барем 70 година бити у најмање два рата. Мој први рат ме захватио врло младог, са двадесетак година био сам на сарајевском ратишту. Мом оцу је то био други рат.
Био сам у породици и ван ње увек окружен великом љубављу и пажњом. Хуманост је некако код мене сама дошла. Као добар ученик, посебно као првак у такмичењима из математике и физике, много сам пута држао бесплатне часове за ученике, који су били мање успешни. Играо сам фудбал и тенис. Увек ми је неко прилазио да ми се захвали за мој труд. Све те позитивне ствари преносим на свог сина", каже Максимовић.

 Поштујете породичну традицији и Ваш син носи дедино име?

"Мој отац је добио име Перо по своме деди, који је погинуо у Првом светском рату у Церској бици. Одлучио сам да дам своме сину име Кристиан Перо. Он зна да су његови преци, и по очевој, и мајчиној страни, дали животе за хришћанство, које је и дан данас, ако не под истим нападом, онда и већим као пре 100 и више година. Моја супруга Хилда је прогнана хришћанка. Асирка је и ми заједно делимо скоро исту судбину напаћених и прогнаних народа. Њен дед је био асирско сироче а бака јерменско сироче. Жртве су отоманског геноцида у Великом рату као хришћани."

Чиме се пословно бавите?

"Дошао сам пре две деценије из БиХ у Аустрлију. у Сарајеву сам студирао машинство. Магистрирао сам пословну администрацију (МБА) у Аустралији. Моја супруга Хилда је била јако добар студент и доцент је на Факултету информатике. Тренутно радим као директор "Дигиталне трансформације". Помажем владиним и невладиним организацијама у планирању и спровођењу дигиталних технологија, дигиталног маркетинга, дигитализације и аутоматизације пословних процеса. У прикупљању и анализи података у циљу управљања ризиком и остваривања пружања могућности корисницима да могу са већим поуздањем и уз помоћ алгоритама донесу боље и брзе одлуке у пословању. Задовољан сам послом, јер сам живео и радио у САД, Канади, Ирској, Данској и сада у Аустралији."

 Видим да водите многе хуманитарне пројекте. Неки трају годинама. Како све то успевате?

"Велику подршку за рад хуманитарне организације "Milan Hilda Care" добијам од моје супруге и нашег сина, који вредно раде у паковању и дистрибуцији помоћи. Кад су велике хуманитарне акције, имамо око око 20 волунтера. У неким случајевима помаже нам, на пример, црква Светог Николе и парох отац Немања Мрђеновић из Блектауна. Заједно са волонтерима цркве поделио је помоћ за пензионере, самохране мајке и труднице. У старачким домовима помажу нам сами пензионери. Највећи пројекат хуманости прошле године је био у прикупљање и подела помоћи за све угрожене од незапамћеног пожара у Аустрлији. Преко ФБ, српске МИС телевизије и вести многи људи су донарали и ми смо скупили преко 12.000 долара. Успели да купимо бурад са водом, храну за људе и животиње, кревете, фрижидере, одећу и многе друге ствари у вредости од преко 86.000 долара. То је ставно Божији благослов. Захваљујем се преко вашег портала хиљадама људи који су донирали, а посебно Зорану Подинићу са МИС ТВ-а, Васи Деспотовићу из "Беотравел"-а и Биљани Ристић са СБС-а. Посебно ми је драго да смо са удружењем "Сви за Космет" помогли нашу децу са Космета."

 Како се догодило да три године заредом будете кандидат за награду "Грађанина године" на Дан Аустралије?

"Ми Срби показујемо највеће људске вредности онда кад је најтеже и најпотербније. Срби нису никад били, нити ће бити лош народ. У ова тешка времена паказујемо наше људске врлине, бринемо за немоћне, за угрожене, за наше ближње. У доба корона вируса многи су изгубили посао и сви би треба да погледамо око себе и помогнемо колико можемо. Ја сам добио признање ове године, али највеће вредности нису материјалне, него духовне природе. "

 Честитке за освојену медаљу и титулу "Грађанина године" и почасног грађанина општине Ферфилд добили сте од владике Силуана, епископа Епархије аустралијско-новозеландске и свештенства. И ми Вам честитамо. Реците нам какви су Ваши планови за блиску будућност?

"Желим да се активније укључим Milan Hilda Care у хуматинарне акције за помоћ нашој деци на Косову и Метохији, у Србији и у Републици Српској. Постоји велика потреба за удружењем свих Срба широм света, која би била повезана са матицом и Црквом, ради очувња српске душе, језика и културе. Српском народу треба истинска невладина, непрофитна, нестраначка и добротворна заједница Срба из целе дијаспоре, да снажно и трајно повезује наш расељени српски свет са Србима у Србији и Републици Српској. Већ три године сам у контакту са Србима у Србији, Канади, Аустралији, Африци, САД, Јужној Америци, Аргентини и Еуропи. Договарамо се о регистровању организације "Сви Срби света", рекао нам је на крају разговора Милан Максимовић, највећи српски и аустралијски хуманиста из Сиднеја и општине Ферфилд.