Арно Гујон - спасилац косметских Срба

Овај в.д. директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије рођен је 1985. у Греноблу. По занимању је инжењер за превенцију ризика. Са супругом Иваном, која је Српкиња рођена у Француској, има две ћерке.

"Љубављу према Србији задојили су ме мој отац и деда, који су му причали о традиционалном пријатељству Срба и Француза још из времена Првог светског рата. Бити Србин по избору то је нешто много захтевније него бити Француз по рођењу. Морате као прво да научите језик. Морате да учите историју, културу, можда више и од учења, да доживите ту културу и да успевате да се осећате као да Србин међу Србима. Не осећам се као странац кад сам међу Србима, а кад сам у Србији осећам се као домаћим", изјавио је Гујон на промоцији своје књиге "Сви моји путеви воде ка Србији" у Косовској Митровици.

Арно је од оца интелектуалца је научио да мисли својом главом и није баш прихватао све што се сервира као медијска пропаганда против Срба, већ је износио другачије ставове.

"Када је НАТО бомбардовао Србију имао сам 13 година и отац ми је помогао да не постанем жртва пропаганде која је правдала рушење и убијање људи. Сећам се када су избили ратови на простору бивше Југославије, мој отац је гледао на та дешавања из неког другог угла, не из медијског угла, који на жалост био веома пристрасан, и увек смо се трудили не да бранимо Србе и Србију по сваку цену него да разлучимо истину од лажи, истинитог извештаја од пропаганде. Онда смо увидели да је Србима и Србији учињена велика неправда и да нису жртве са једне стране и лоши момци са друге него као у свим ратовима, као у свакој свађи углавном има и добрих и лоших са обе стране", рекао је Гујон.

 Бранио је Србију

Имао је свега четрнаест година када је први пут је у школи устао у одбрану Србе и Србије. На часу историје успротивио се дебати о оправданом бомбардовању НАТО.

"Професор историје је оправдавао циљ, односно бомбардовање београдске телевизије, тако што је рекао да је то био војни циљ, зато што је РТС емитовала пропаганду. Ја сам се јавио за реч и рекао сам да медијска кућа, каква год да је не може да буде и постане војни циљ. И да не чинимо хуманитарно дело тако што убијемо новинаре, техничаре, људи који су цивили и који су ни криви ни дужни изгубили живот. При том сам додао, то сам од оца узео, да смо и ми жртве пропаганде у Француској, и да би требало са мало мање емоција да говоримо о свему томе, зато што тамо људи страдају. Био сам млад и веома учтив у свом изражавању, али тај професор је изгубио нерве и замало да ме је избацио са часа. Тада сам разумео да су емоције достигле свој врхунац и да не можемо да рационално разговарамо са њима, јер они размишљају само емоцијама и још кривљим емоцијама", сећао се Арно Гујон.

Колико су његове речи имале ођека, чак и код тог професора, говори чињеница да му се неколико година касније, професор извинио и рекао да је он од тад променио мишљење и да није могао да замисли да се тако понашао.

Када је имао 19 година Арно се сусрео сусрео са Србима на Косову и Метохији. Они су му, признаје, променили живот.

"Срби су променили мој поглед на свет и показали ми прави значај борбе за слободу. Како је то могуће да један млади Француз, без српских корена, одлучи да помогне Србима на Космету, да учи њихов језик и да након тога повеже своју сопствену судбину са судбином Срба тако што се настањује у Србији? Одговор је можда баш због тога што сам то чуо у детињству, што сам осећао да сам блиско са тим народом, који пати и за који нико не брине. Желео сам да учиним нешто конкретно, нешто позитивно за Србе, за те људе који су напустили своје домове, своје куће, без игде ичега", у даху прича Арно Гујон свој пут ка Србији.

Наиме, у време мартовског погрома 2004. године, када су Албанци опљачкали и попалили српске куће, цркве и манастире, Арно је све то пратио као млади човек заједно с братом био шокиран и тужан. Тада су донели одлуку да покушају нешто да учине конкретно и помогну Србима на Косову. Основали су хуманитарну организацију "Солидарност за Косово" 2004. године, иако о томе није имао никакво искуство.

"Нисмо знали ништа о организовању хуманитарних акција, ни о хуманитарним конвојима, о Космету, ни како ће нас људи дочекати доле. Кренули смо у Србију и на Космет свим срцем, са жељом да организујемо нешто конкретно, нешто реално. То је био један комби са осам кубних метара хуманитарне помоћи. Јесте то је било скромно, то је било мало, и многи су ми тада рекли шта ћете променити са осам кубика хуманитарне помоћи. Можда нисмо променили целокупну ситуацију захваљујући овом првом конвоју, али смо ипак вратили осмех на лице стотини деце која су нас дочекала у Косовској Митровици када смо први пут дошли. То је био камен темељац наше организације, без тог првог конвоја, скромног али реалног, не бисмо могли данас да организујемо конвоје, шлепере помоћи", присећа се Арно првих пакета помоћи.

Када је први пут био на Косову и Метохији 2005. године, са Србима је разговарао уз помоћ преводоца. Зато је дошао на идеју да научи српски.

"После неколико долазака упознао сам младића у једној енклави који је савршено знао француски, и ја сам тада себи рекао: "Арно, ако је он успео у свом српском селу да научи француски, мораш ти у свом француском селу да научиш српски". И кренуо сам да учим српски. Падежи су ме доста намучили", признао је Арно Гујон.

Потом је одбио јако тражен посао заштите на раду и екологији у компанији "Лореал" и добру плату. Оженио се Српкињом. Посветио се помоћи српском народу на КиМ. Водио је информативну кампању по Француској, преко интернета по читавој Европи са истинама о суровом кршењу људских права косметских Срба, а и читавој српског народа на Балкану.

Окупио је у својој организацији чак 12.000 донатора, добротвора и хуманитараца. То су, углавном, странци, обични људи, нису из пребогате породице, већ људи који можда од својих пензија, не баш тако високих зарада, одвајају по малу донацију. Некад 50 евра, некад 30 евра. 

Од новца који је добила за Божић, ученица Клара, која живи у Бретањи у Француској, издвојила је 50 евра за децу са Косова и Метохије. Уз то је Арну послала дриљиво писмо њене огромне љубави коју је показала према својим вршњацима на далеком Косову:

"Драга децо са Косова, добила сам нешто новца за Божић и срећна сам што могу да га поделим са вама. Са мојим родитељима и моје три млађе сестре се молим за вас и ваше породице. Нека вас Бог благослови. Клара, 9 година, из Плугастела у Бретањи - Француска".

 Са српским народом Космета

Арно Гујон је померао границе људске хуманости према народу на Космету. Захваљујући њему је дванаестогодишња девојчица први пут имала своју лутку у рукама. Слика коју никада неће заборавити је сусрет са групом деце који за за Нову годину добили дарове од француских донатора. Међу њима је и била ова девојчица која за својих дванаест година није имала прилике да држи лутку у својим рукама. Многи су први пут осетили море баш са њим.

"У сакупљању помоћи наилазио сам на људе који су лоше реаговали и који су мислили да иду да помажу буквално ђаволу, лошим момцима. Причали смо људима оно што су видели, не историју: да је њих 250 хиљада напустило своје домове, да је српском народу спаљено 150 цркава, да је српски народ жртва терора и агресије екстремиста, да тим људима треба помоћи и што је најважније да они нису ни за шта криви", прича Арно Гујон.

Увек је користио прилику да странцима каже зашто воли Србе:

"Срба су срчани. Емоционално размишљају и прихватају ствари срцем. Зато су гостопримљиви и зато имају одличне песнике, одличне музичаре, одличне писце. Али та емоционалност може да се претвори у ману, кад треба рационално размишљати, било да се ради о дипломатији, о политици и да у том случају та емоционалност постаје мана", искрен је био наш српски зет Арно.

Посредством организације "Солидарност за Косово", Арно Гујон, али и његов отац, мајка, брат и сестре са пријатељима српском народу на Косову и Метохији је од 2004. године послао педесет конвоја помоћи. Од продаје своје књиге само у Косовској Митровици прикупио је 2.420 евра и дао их за летовање 42 деце са Косместа на мору у Тивту.

Даровао је пет и по милиона евра у виду различитих пројеката, низ самоодрживих имања: млекаре, пластенике, сушаре за воће, фарму за тов бикова, фарму алпских коза. Даривао је спортску опрему за 4 спортска клуба у Лапљем селу, Грачаници и Старом Градску, за око 160 младих спортиста за тренирање кик бокса, каратеа, фудбала и одбојке. Помаже да се људи запосле, да раде и зараде, да живе нормално.

Власти тзв. независног Косова су у више наварта спрчавале деолазак Арно Гујона и његових хуманитараца у покрајину. Током 2019. године су му трајно забраниле улазак и рад на Космету.

Истовремено, поједини француски медији су га критиковали што "толико воли и помаже Србе". 

Због репортаже о животу Срба на КиМ у француском листу „Фигаро", заменик уредника тог листа Жан-Кристоф Бисон добио је претње смрћу, а оснивач хуманитарне организације Солидарност за Косово Арно Гујон увреде да је „француски Милошевић, фашиста и руски шпијун".

"Не знам зашто ми све ово раде. Мој хуманитарни ангажман потпуно аполитичан. Мени су дечји осмеси највећа награда", зачуђен је Арно.

 Теже је у време короне 

Гујон се трајно преселио у Србију и живи у Београду. Са супругом Миленом има две ћерке. Од 2015. је власник српског пасоша. Добитник је Златне медаље за изузетне заслуге у области хуманитарног рада, коју му је 2016. уручио Томислав Николић, тадашњи председник Србије. На Космету данас раде његови волонтери.

"Моји волонтери иду од села до села ових дана и срећу се са свим старим људима, били су у Штрпцу, Призрену, Великој Хочи, Ораховцу. Неки волонтери су ту први пут и они су изненађени стањем у енклавама. Многи Срби преживљавају захваљујући народним кухињама - то су углавном старији људи или породице са много деце. То су људи који који су храбри и који немају много, а дали би нам све, који су спремни да се боре да имају нешто да оставе својој деци, а то су куће, имања. Они зато не напуштају КиМ, желе да опстану, а на нама је да им помогнемо", каже Арно Гујон.

Истиче да су, у пролеће 2020. године, времену када је вирус корона погодио цео свет, Срби са Косова и Метохије у посебно тешком положају јер су угрожени не само од вируса, него и од потеза приштинске владе.

"Њихова се права, слободе и достојанство крше у срамној тишини многих у свету. Са кризом проузрокованом вирусом корона они су сада двоструко угрожени, јер ако се вирус буде проширио по српским срединама, последице би могле да буде катастрофалне. Здравствени систем у енклавама је у много лошијем стању него у остатку Србије. Питање је како би се односио косовски здравствени систем према српским пацијентима у случају епидемије, поготову кад би требало, као у Италији, да се бира ко ће добити лечење, а ко не. Ми настављамо да радимо, иако су услови још тежи него раније. Имамо тренд наглог смањења донација. Зато сам апеловао на све људе добре воље, како у Француској, тако и у Србији, да наставе да помажу Србима на Космету.

Овај млади Француз, ког Срби у расејању доживљавају као другог Арчибалда Рајса сања када ће опет Божић и Васкрс и многе друге дане провести у смислу свог живота - са Србима на Косову и Метохији. Зато и остаје у Србији:

"Опстанак људи и повратак је питање свих питања. Ја остајем овде, моје ћерке и супруга остају овде. Ја живим овде, нисам туриста, свестан сам огромног потенцијала који Србија има и верујем у њену и моју будућност", рекао је Арно Гујон, када му је патријарх српски Иринеј уручио Орден Светог Саве.

Када је крајем новембра 2020. године Анро Гујон именован за члана Владе Србије и в.д. директора у Министарству спољних послова за дијаспору и Србе у региону искрено је рекао:

"Кад сам прочитао основне циљеве Управе којом ћу руководити, нисам се дуго колебао да ли да прихватим или не. Част ми је што ћу моћи да радим сада уз државу Србију, у држави Србију, за Србију и Србе и не само на Косову и Метохији, већ у целом региону и дијаспори. Радићу још више за земљу коју сам срцем изабрао", поручио је француски хуманиста Арно Гујон, поводом одлуке Владе Србије да га именује за в.д. директора Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону.

Антрфиле

СЛАВИ ВИДОВДАН

Омиљени српски писац Арно Гујона је Иван Иво Андрић. Гујон са породицом, супругом, Српкињом из Француске и две ћерке слави крсну славу Видовдан.