Три фазе обнове српског гробља у словачкој Трнави

Од пароха православне црквене општине у Трнави, јереја Мирослава Крутског, добили су благослов да обнове и православно српско гробље у том граду. Оно се налази у делу евангелистичког гробља и неправилног четвртастог облика је (димензија 21,1 x 19,25 x 19,25 x 17,35 метра).

И ако је СПЦ у Трнави (најсевернијем граду у који су се Срби из Велике сеобе 1690. населили и имали своју комуну) изграђена 1731. године, руководство овог словачког града тек 56 година касније (1787) Србима је доделило парцеле за формирање Православног гробља (до тада су сахрањивани на неком од преосталих пет гробаља других верских заједница).

На овом српском гробљу укупно је било покопано 18 особа, а до данас су сачувана само три споменика (прилично руинирана) са идентитетима умрлих Срба - Томо Седрамац (1865 -1944), Душан Адриан Головчански (08. 09. 1941 - 01. 10. 1941) и Теодора Парајкова (25. 12. 1896 - 25. 05. 1956). Донедавно је постојао још један споменик породице инжењера Михала Кириченка који је, нажалост, украден.

Удружење словачких Срба пројекат ревитализације ове „вечне куће" српских православних сународника у Трнави, планирало је кроз три фазе. Прва, ограђивање гробља, завршена је недавно (претходно је покошена трава и земљиште машински изравнано). Постављена је ограда црне боје, метална, и сваки њен сегмент има заварен православни крст (сви крстови офарбани су у златну боју). На улаз у гробље (које се налази на северној страни) није направљена капија, већ је остављен простор за мимоход ширине два метра. Радове (као и у Српском меморијалном комплексу у Великом Међеру) извела је словачка фирма „АМ - Монтаже сро", уз волонтирање пет народносних активиста из Удружења Срба - Станише Ковачевића, Михала Маркусика, Предрага Цветковића, Дејана Вучића и Станета Рибича.

У Другој фази радова, која управо треба да стартује (време почетка мораће се прилагодити новонасталој епидемиолошкој ситуацији узрокованој корона вирусом), планирано је - распалцелисање гробних места (којих ће уместо 18 убудуће бити 30) и бетонирање стаза.

У Трећој етапи, предвиђено је монтирање дрвеног крста (високог четири метра!). Финансијска средства за његову израду дали су верујући православци (они ће га добровољним радом и монтирати), а израдио га је отац Јан Кост. Његово постављање планирано је до краја ове, 2020. године, а тачан термин биће договорен са његовим преосвештенством, Митрополитом чешких земаља и Словачке - Растиславом!

 После седам деценија ниче и српски храм

Удружење Срба у Словачкој, уз Православну цркву чешких земаља и Словачке (која окупља 55.000 верника), почели су рад и на пројекту обнове и изградње српског храма Свете Тројице у Трнави! Поред жеље да се сачува српска црквена традиција, мотив је и чињеница да је православна верска заједница у Словачкој данас црква са најбржим растом броја верника. Посао оживљавања храма Свете Тројице поверен је јереју Мирославу Крутском, који је већ урадио нацрт старе цркве који треба да послужи за изградњу новог храма на њеним темељима, старим скоро четири века.

Пројекат нове српске цркве предвиђа да се храм Свете Тројице продужи за два метра, да се подигну звоник (ранија капела га није имала тако да се време богослужења није јавно оглашавало), као и крст (претходни метални крст стајао је на крову).

Финансијска пројекција изградње (чији ће први грађевински послови, волонтерског типа, кренути у 2021. години) још није регулисана јер ће се етапно радити, а пре тога мора се скенирати темељ и утврдити статичка сигурност храма. Биће овде доста ангажованости, за поједине фазе радова конкурисаће се за новац код фондова ЕУ, а да је и матица Србија заинтересована да се храм СПЦ у Трнави уведе као споменик од изузетног значаја за српску културу говори и недавна посета овом граду и Удружењу Срба у Словачкој - Зорана Вапе, директора Покрајинског Завода за заштиту споменика културе Војводине.

На вратима здања где се некада налазила Српска православна црква у Штефанековој улици 10 (у најужем центру Трнаве) 27. априла 2015. године постављена је спомен плоча коју је открила Аница Жујић - Рибич, председница Српског културно информативног центра. На словачком и српском језику исписано је: „Почетком 18. века Срби су овде изградили православну цркву у којој су се одржавале богослужбе до половине 20. века".