Никић: Направићу микс српског и мађарског ватерпола

Након ОИ 2016. у Рио де Жанеиру и освајања златне медаље за Србију (којом се после 17 година играња за њу опростио од репрезентативне „капице" као најтрофејнији српски ватерполиста свих времена са освојених 29 медаља!), Зрењанинац Слободан Никић (37), одлучио је да се пред сам крај клупске каријере окуша и у најјачој ватерполо лиги на свету (како нам је рекао) - мађарској лиги!

„Прихватио сам понуду будимпештанског „ОШЦ-а" и после сезоне проведене у њему прешао сам у главноградски „Ференцварош". У „Фрадију", иначе најпопуларнијем клубу Мађарске, за две године играња освојио сам по два државна првенства и национална купа, ЛЕН куп, Куп европских шампиона и Супер куп Старог континента!", каже Бобан Никић.

Никић је, већ више од деценије српски ватерполо интернационалац, уз матичну државу Србију играо још у пет земаља региона (Црној Гори, Грчкој, Италији, Турској и Мађарској).

Након „Партизана" и „Ниша", пут ватерпола водио га је у „Јадран", „Олимпијакос, „Про Реко", „Камољи", „Галатасарај" , ОШЦ", „ФТЦ"...

Истеком уговора прошле сезоне у престоничком „Ференцварошу", најуспешнији српски „делфин" свих времена, ставио је тачку и на бриљантну клупску играчку каријеру и, у истом тиму, започео нову - тренерску!

Питамо га: Са Вама, као ватерполистом, радили су најбољи и клупски и репрезентативни тренери у Европи и свету. Сигурно да сте од сваког понешто усвојили, и да ће те уз свој „микс", то уградити у властити стил рада по којем ће вас препознавати и у овом послу!... Која ће бити планско - програмска начела у вашем спортском тренингу, и - докле вам сежу тренерске амбиције?

„У Ференцварошу сам добио да водим генерацију кадета која је међу три најбоље у Мађарској! Циљ ће ми бити да у тренажном процесу направим „микс" српског и мађарског ватерпола, јер реч је о државама које су велесиле у поменутом спорту, а ја сам као играч учио од најбољих и клупских и репрезентативних тренера. Од српских - Ненада Манојловића, Дејана Удовичића и Дејана Савића (у репрезентацији), до клупских мађарских - Балажа Винцеа и Жолта Варге, а и у турском „Галатасарају" имао сам српске тренере - Петра Ковачевића, Жарка Петровића и Игора Милановића!

Мој тренерски модус вивенди биће - за успех је најбитнији тим! И сваки играч за екипу тактички је једнако важан! Дакле, и у одбрани и у нападу. Лично, ја сам био стопостотни тимски играч! Играо сам на позицији „центра" који је морао да ради за екипу - од узимања „избачаја" до - „изнуде" искључивања противничког играча после фаула на мени. У првој варијанти отварао сам слободни простор саиграчима, а у другој - стварао могућност да мој тим са „играчем више" ривалу лакше да гол! Кадетима будимпештанског ФТЦ-а које тренутно водим поставићу „стандарде" којима сам ја веровао и на којима сам играчки одрастао и, мислим да је то - добитна формула! А, што се тиче амбиција, оне су увек велике. То сам показао и као играч!... С тим, што сам сада кренуо од првог степеника, али пун наде да ћу и у тренерском послу далеко догурати" - рекао нам је Слободан Никић.