Срби у аустријској политици се боре за права српских радника

Када су београдски новинари једном приликом питали Себастијана Курца може ли се очекивати боља интеграција Срба у аустријском друштву, а посебно у политици, тадашњи министар је одговорио:

"Политичко ангажовање је важно средство за приказивање захтева и интереса српског народа и залагање за њих. Демократија живи од политичког учешћа и у српској заједници постоји још много потенцијала, који могу дати драгоцен допринос за успешан суживот".

Изречена као политичка фраза, ова мисао премијера Аустрије, звучала је као најбољи савет који су аустријски Срби добили од једног бечког политичара. Тај савет својим речима изрекла је 2014. године и Сандра Фраунбергер, министарка за интеграције града Беча, која је др Славки Драшковић отворено рекла шта уопште Аустријанци мисле о нашој заједници у Аустрији?

"Срби су интегрисани, али нажалост Срба нема у политичком животу и представничким телима, почев од локалног нивоа па до савезног. Срба једноставно нема. Треба да узму учешће у политици Аустрије!"

Због своје личне сујете вођа српских организација, због неспособности да се организују и на вишем нивоу и делују као политички субјект, аустријски Срби нису послушали господина Курца и нису направили једну асоцијацију као политичко тело, које ће да их представља као јаку етничку групу у аустријским и бечким политичким институцијама.

Склони смо да се хвалимо како 300.000 Срба живи и ради у Аустрији и како њих 200.000 борави у Бечу, који је због тога постао главни град српске дијаспоре. Велики број чланова српске заједнице у Аустрији је, нажалост, тотално незаинтересован за политичку активност и догађања у Аустрији.

"То је један велики проблем за будућност српског народа у Аустрији", сматра бечки посланик Немања Дамњановић.

У аустријској политици последњих година активно је само десетак Срба. Остоја Матић, оснивач и власник фирме "Lucky Car" именован је почетком 2019. године од стране Федералног канцелара Себастијана Курца за амбасадора интеграције при Федералном министарству унутрашњих послова Аустрије. Матић је рођен 1971. године у Босни и Херцеговини. Године 1979. дошао је у Беч са родитељима.

Његов млађи колега Оливер Ранисављевић, главни секретар Заједнице Срба Тирол и заменик председника Српске православне омладине Инзбрук (СПОЈИ), у исто време, почетком 2019. постао је једини кандидат српског порекла на изборима Радничке коморе Тирол. Ушао је у комору 2019. године као заменик.

Кристијан Ковачевић је члан Социјал-демократске странке Аустрије. Ковачевић је пореклом из Жагубице. Био је посланик аустријског парламента и члан Посланичког клуба Аустријско-српских пријатељства, од 2017-2019. Бивши председник тог клуба Јохан Мајер од 2010. до 2014. године, је био просрпски политички настројен. Као аустријски посланик прихватио је извештај Дика Мартија о Жутој кући и осудио албанске националисте за отимање органа од заробљених Срба, иако Влада Аустрије није желела да се такав став износи, већ да буде неутрална по питању судбине Срба на Космету.

Нови избори у Бечу као посебној покрајини прилика су да Срби гласају за свој представника Кристијана Ковачевића, рођеног у Аустрији. Кристијан Ковачевић посланик је Социјалдемократске партије Аустрије (СПО), странке коју програм описује као партију умерене левице, која је дуго била готово једини избор аустријских Срба, наступа као кандидат ове странке.

„На улазак у политику мотивисало ме исто што и сваког човека у Аустрији чији родитељи нису из друге земље - жеља да урадиш нешто добро за средину, да промениш на боље. Почео сам кроз спорт и културу - једноставне ствари", објашњава Ковачевић.

После деценије бављења локалном па окружном политиком, нашао се на другом месту на листи кандидата СПО-а из покрајине Тирол за парламентарне изборе 2017. године.
Постао је први посланик српског порекла у парламенту у Бечу.

Ковачевић каже да се из Тирола за престоницу упутио без јасне свести о потребама готово 300 хиљада људи српског порекла у Аустрији.

„У почетку нисам много мислио на базу српског народа у Аустрији - ја сам у скупштину ушао као представник свог округа у покрајини Тирол, па сам се у почетку највише обраћао тим бирачима. Тек када сам постао председник групе за сарадњу Аустрије са Србијом и Црном Гором, путовао, разговарао са амбасадорима, схватио сам колики је понос бити на том месту, па смо кренули да тражимо начине да помогнемо том народу."

Ковачевић није задовољан политиком своје странке према страним радницима, а посебно према Србима:

„Последња влада је водила политику којој је отежавала положај странаца, не само Срба. Слободари су причали да подржавају Србе, а доносили су законе који отежавају положај и Срба и осталих - шеф сада може да те натера да радиш и 12 сати, социјални додаци за сиромашне су смањени".

Социјалдемократска партија Аустрије (SPO) кандидовала је на бечким изборима Силвију Јанковић за председника 5. бечке општине Маргаретен. Њени родитељи пореклом су из Смедерева, а она је дуго година активна у SPO.

Слободарска партија Аустрије (FPO) представила је прошле недеље у Бечу своју листу кандидата за предстојеће изборе у Бечу, који су заказани за 11. октобар. На 18. месту кандидата је досадашњи први посланик српског порекла Немања Дамњановић. Иначе, Дамњановић је, у „свом" 11. округу (Симеринг) трећи на листи кандидата. Он је од оних политичара који се отворено и јавно залаже да Беч, као престоница и као покрајина, помаже организације страних радника, а посебно српске клубове.

Посланик Дамњановић је, иначе, ушао у Одбор за интеграцију а, као резервни члан, и у одборе за европске и међународне односе Скупштине Беча, као и за спорт, културу и науку. Уједно је и у Сенату за спорт Беча.

"Ми имамо доста паметних и вредних људи у Бечу и не би требало да дозволимо да о нашој будућности одлучују други који имају сасвим другачије политичко размишљање. Уколико се не укључимо и не будемо активнији у политичком животу Беча и Аустрије не требамо кривити наше политичке неистомишљенике, већ смо онда сами криви за нашу и будућност наше деце" - послао је поруку и савет свом народу у Аустрији бечки посланик Немања Дамњановић.
У Беч је почео да долази почетком деведесетих, па се онда 1996. године преселио за стално иако је у Србији био ђак „вуковац", успешан фудбалер кога је због рата продужени војни рок омео у преласку у београдски ФК "Партизан". Милошевићевци и СПС су му нудили политичку функцију, али је одбио. У Бечу се укључио у политику:

"Одлучио сам се за политику не само због грађана српског порекла у Аустрији.И велики број Аустријанаца је незадовољан поретком.  У Слободарску партију сам ушао 2010. године, баш због односа према Србији. Лидер партије Хајнц-Кристијан Штрахе подржава српски народ било да су у питању Косово и Метохија, или се ради о Србима који живе овде у Бечу и Аустрији.

Наша странка, која је опозициона, залагала се да се у УНЕСКУ гласа против чланства Косова, и то је једина странка са територије Европске уније која је подржала став Србије".

Он додаје да млади из Србије све више долазе у Аустрију, и Беч, неминовно, постаје центар српског знања. Уверен је да кроз политичко ангажовање Србима у Аустрији, посебно младима, може бити боље:

„Највећи ми је задатак да кроз ову функцију продубим добре односе Србије и Аустрије, оставим иза себе нешто што ће касније омогућити генерацијама да боље живе. Када би се Срби политички више ангажовали, било би могуће да Србин буде и министар у Аустрији - и функција покрајинског министра за интеграцију странаца била би веома важна као знак правде за све који имају лоша искуства у добијању боравишне дозволе или држављанства", закључује Немања Дамњановић.

На предстојећим покраијинским и општинским изборима у Бечу, заказаним за 11. октобар, на листи Социјалдемократске странке Аустрије (SPO) наћи ће се и кандидати српског порекла Стана Ћускић и Никола Пољак. Она је по родитељима пореклом из БиХ и прикључила секцији ове странке у Фавоиретну пре три године, док је Никола по родитељима пореклом из Хрватске и члан је SPO већ десет година. Налазе се на општинској листи у Десетом бечком округу (Фаворитен) 28, односно на 17 месту на изборним листама. Већ су учествовали на изборима у Бечу 2016. године и добро прошли.

Обоје су искусни фолклораши. Стана Ћускић већ 25 година игра фолклор у Културно-уметничком друштву „Бранко Радичевић" у десетом округу. А Никола Пољак је четврт века играч српског фолклора. Аутори су пројекта "Када смо дошли пре 50 година, приче из Фаворитена", који су спровели у сарадњи са Магистратским одељењем 17 и Заједницом српских клубова у Бечу.

Како су изјавили новинарима, Стана Ћускић и Никола Пољак мисле да је време да се и глас српске заједнице чује гласније у овој странци и бечкој политици:

"Социјална сигурност, равноправна шанса за успех, заједништво и солидарност су темељи на којима сам одгајана и због тога је сасвим природно било да се прикључим Социјалдемократској странци која се управо са све то залаже".