Мађарбоја добила трг иконописца Илије Димитријевића

Иницијативу да трг испред српске православне цркве понесе име мајстора-уметника, који се потписивао као „црквено-академични иконописац и живописац", на предлог историчарке Цвете Вуковић (чији корени са очеве стране потичу из Мађарбоје), покренула је месна српска народносна самоуправа предвођена председницом Вером Вуковић Рот, а ту идеју подржало је и већинско представничко тело, на челу са начелником села Балажом Бусом.

Многи Срби и Мађари, из места и околине, дошли су у недељу како би својим присуством увеличали пригодну свечаност, која је отпочела освештањем трга. У друштву протођакона Андраша Штријка, свечани чин освећења обавио је јереј Милан Ерић, парох печујски, администратор мађарбојске парохије.

Духовни пастир малобројне пастве у Мађарбоји је, потом, одржао и пригодну беседу присећајући се Илије Димитријевића. Говорећи о његовом животу, о. Ерић се посебно осврнуо на његова дела, стварана на тлу Мађарске. Он је, између осталог, рекао следеће:

„Осим што је радио у великим градовима Србије, Илија Димитријевић је доспео и у Мађарску. Нажалост, није нам познато како су Мађарбојци дошли до њега у то време, али су га као скромног уметника - то и пише - ангажовали да ослика овај диван иконостас, који се налази у храму Св. Луке. Он је урадио и иконостас у Кућанцима, малом месту у Хрватској, које је за нас значајно, јер је ту рођен један од најугледнијих патријарха Српске православне цркве - блаженопочивши патријарх Павле. Касније је осликао и иконостас у Ланчугу. Нажалост, иконостаси у Кућанцима и Ланчугу су страдали, али на срећу, овај у Мађарбоји је остао и својом лепотом сведочи о минулим временима."

Администратор мађарбојске парохије је подсетио да је поменути мајстор урадио и прелепе иконе светитеља Саве, првог српског архиепископа, оснивача Српске православне цркве, које се налазе у Мохачу и Сечују.

Јереј Милан Ерић је на крају свог говора посебно истакао улогу Цвете Вуковић, историчарке из Сечуја, која је својим предлогом да трг понесе име Илије Димитријевића умногоме допринела позитивном исходу приче.

„Врсна историчарка нас је подсетила да се ове године навршава 150 година од осликавања овог иконостаса. Уједно нам је скренула пажњу да смо ми већ шеста генерација која посматра овај иконостас, који је скроман, али својом лепотом делује на нашу душу, на наше православно литургијско собрање."

На крају своје проповеди администратор мађарбојске парохије се захвалио месној српској самоуправи што је иницирала да трг буде назван по сликару и иконописцу, који је крајем XIX века осликао иконостас српске православне цркве у Мађарбоји.

Након јереја Милана Ерића, присутнима се обратио Игор Рус, потпредседник Самоуправе Срба у Мађарској, који се у свом говору, такође, вратио у прошлост, али је дотакао и садашњост. Такође се осврнуо и на личност и дело Илије Димитријевића, као и на прошлогодишње мањинске изборе, када је у Мађарбоји поново формирана српска самоуправа, коју данас предводи Вера Вуковић Рот. Пред крај свог обраћања, потпредседник земаљске српске самоуправе је начелнику села Балажу Бусу уручио пригодни поклон, издање Српског института при ССМ, које говори о архитектури српских православних цркава у Мађарској, аутора др Зорана Вукосављева.

У име месне српске самоуправе, видно понета емоцијама, присутнима се обратила Јелица Кућанчанин, најстарији српски житељ Мађарбоје и члан представничког тела Срба у овом малом барањском насељу:

„Хвала вам свима што сте дошли да нас обиђете и видите шта се овде остварило после 206 година. Наша црква је толико година прошла и, ето, сада смо доживели да се присећамо човека који нам је осликао иконостас. Хвала Богу изабрана је српска самоуправа. Нажалост, нема нас много, али само слога Србина спашава. Моја мама је говорила: „Воли ближњег свога, као самог себе. А, ја тако држим! Хвала свима вама који сте дошли и на тај начин показали поштовање према нама; уједно сте видели шта је овде остварено."

Након веома емотивног говора Јелице Кућанчанин, уследио је културни програм, у којем су наступали полазници недавно одржаног Хармоникашког табора у Харкању, које је предводио главни организатор кампа, познати хармоникаш Крунослав Кића Агатић. Док су Кића и његови ученици свирали, многобројни гости су од стране појединих мештана непрестано били нуђени ракијом и погачама, а на новом тргу села поведено је и заједничко коло домаћина и гостију.

Весела атмосфера, пренета је потом и у месни Дом културе, где је представљена српска гастрономија, а уприличена је и српска плесачница. За добро расположење гостију побринуо се Оркестар „Покладе" из Мохача.

Пригодна свечаност поводом именовања и освештања новог трга, коју је материјално подржала Самоуправа Срба у Мађарској, окончана је у вечерњим сатима. Мађарбоју тако, сада краси нови трг, посвећен Илији Димитријевићу, а ускоро ће отпочети радови на обнови и адаптацији зграде бивше српске вероисповедне школе. Она ће, након завршетка извођачких послова, послужити као нови центар окупљања, не само Срба, већ и мештана других националности и вероисповести.