Иновације у служби борбе против коронавируса

Већ 16 година траје Такмичење за најбољу технолошку иновацију. За све ове године, у овај својеврсни иновативни покрет, укључено је 6500 такмичара. О такмичењу у претходним годинама, у овој 2020. коју је обележила пандемија корона висруса, укључивању дијаспоре, за РТС говори проф. др Драган Повреновић, координатор Такмичења за најбољу технолошку иновацију.

"На почетку, организација Такмичење за најбољу иновацију, смо желели да окупимо све оне вредне и паметне људе, који могу нешто да створе, како из Србије тако и из дијаспоре. Оно што је за нас било посебно важно, то је да пружимо шансу свима, без обзира на то ког су пола, образовања, где живе, већ да покажу да ли имају иновативни потенцијал, да ли су креативни и да ли, на крају, у крајњој инстанци свог знања могу да створе и своје предузеће, да сутра живе од свог рада и тиме доприносе себи и држави Србији.

Захваљујући томе што смо били спречени да, као претходних 15 година, промоцију вршимо широм Србије, на јавним трибинама, ове године смо донекле кориговали наш почетни део. Дакле, пре короне смо ишли по Србији, обраћали се људима и путем медија и директним контактом да се и ове године мотивишу да се пријаве на такмичење. Након тога смо, захваљујући томе што је један од основних компоненти рада на такмичењу управо коришћење инвентивних и иновативних, информационих система, омогућено је да ту промоцију вршимо путем зума, путем интернета, тако да смо ми имали релативно сличан одзив као и ранијих година, а то је око сто пријава", каже проф. др Драган Повреновић, координатор Такмичења за најбољу технолошку иновацију.

Да ли има неких наговештаја да ће се на такмичењу представити и нека технолошка решења из сфере здравља?

"Ми смо имали среће да на основу учешћа у прошлогодишњем такмичењу и финалу, чак, од шест финалиста, 4 тима која су била у финалу су узела активно учешће у решавању проблема која су настала појавом коронавирусом, од којих су победници већ познати широј јавности, дакле, створили један за тест за детекцију коронавируса.

С друге стране, имали смо још три такмичара, три тима која су, такође, што била везана за производњу респиратора, што везани за посебан сегмент иновативних канала који спречавају ширење корона вируса, за вентилацију пре свега, и наравно, израду заштитних маски, која је била посебан изазов за младе људе", каже проф. др Повреновић.

Како и на који начин можемо укључити дијаспору и помоћи у умрежавању са српским иноваторима у матици?

"Пре свега, потребно је да права информација дође до људи у дијаспори. И поред претходних 15 година, сигурно постоје људи који се питају да ли ово постоји у Србији. И то је заиста задатак свих нас, медија и нас који организујемо, ту информацију, пре свега приближимо. Најважније је, да људи имају поверења у то што се ради, и захваљујући томе, као и контакту са успешним и мање успешним такмичарима је нешто што може послужити као узор за све наше људе из дијаспоре", истиче др Повреновић.