Бања Врујци постала уточиште гастарбајтера

"Дошао сам средином јула да се одморим у Бањи Врујци. Онда се испоставило да имам проблеме са коленима, али и да због затварања граница не могу да се вратим у Аустрију. Како у овом дивном селу нема короне, одлучио сам са супругом да останемо да се лечим и одмармо до краја августа".

Милан Дучић из Граца није једини наш човек из дијаспоре, који ових дана борави у Бањи Врујци. Има још осамдесетак гастарбајтера, који су смештени у хотелу "Врујци", највећем туристичком објекту, околним вилама, али и у својим кућама и викендицама.

Бања Врујци је смештена у селу Горња Топлица, на пола пута од Љига до Мионице и на сат вожње новим ауто-путем од Београда, аеродрома "Никола Тесла" и аеродрома у Лађевцима код Краљева. Већ деведесет година Бања Врујци је одмаралиште, али и лечилиште, јер река Топлица има благотворну воду и блато за лечење болести костију. Њена околина је богата историјским местима, као што су Рибничка пећина, Струганик и родна кућа војводе Живојина Мишића, Равна Гора и споменик ђенералу Дражи, Мионица, Дивчибаре, Рајац, манастири - Лелић, Ћелије, Боговађа.

"Захваљујући нашим радницима на привременом раду у земљама Европе, који су сада на привременом одмору у нашој бањи, хотел "Врујци" усред епидемије короне вируса ради са деведесет одсто капацитета. Сви наши капацитети смештаја и лечилишта заузети су до 20. септембра", хвали нам се директор хотела Иван Радовић.

Лековитост воде реке Топлице открили још српски ратници, који су у време многобројних битака у Балканским ратовима, а нарочито после Колубарске битке у Великом рату, видали своје ране и друге бољке купајући се. И сељанкама, које су дуго стајале босе у реци потапајући и киселећи ћетен и конопље, ране на ногама су после тога брже зарастале, а реуматичне и друге болести ишчезавале. Посебна вредност је моћ врујачке воде да помогне у лечењу нероткиња. Много пута до сада су људи из хотела, у име Врујаца, кумовали дуго жељеном детету дајући му најчешће име Топлица или Врујка.

"Општина Мионица и држава Србија су још 1935. године почели да раде на формирању бање као одмаралишта и лечилишта. Прво купатило "Живојин Мишић" подигнуто је 1938. са два базена, мушком и женском, на самим изворима топле воде. Године 1953. уз сваки базен је дозидана по једна свлачионица. На бетонској плочи узиданој на ужој спољашњој страни купатила стоји следећи натпис: "Општинско народно купатило Војвода Мишић - подигоше грађани изгинулим и помрлим ратницима, од 1912. до 1919. године за успомену 1938. године."

Две и по деценије касније подигнут је хотел "Врујци", чиме је обједињен рад базена као лечилишта, угоститељства са смештајем, спортске и рекреативне активности", прича нам кратку историју ове бање директор Иван Радовић, који већ 17 година ради у овом хотелу.

За ово дивно место, смештено у долини планинске реке, а окружено брдима, препуним воћњацима и пашњацима, прича се да је сељачка бања, јер су се до скоро и сељани лечили у потоцима, тако што су седели у води и мазали се лековитим блатом. Тога више нема, јер је Бања Врујци уз помоћ општине и државе поплочала реку и инвестирала у инфрастуктуру. У бањи поред хотела ради и још једна туристички комплекс са базеном и огромним тобоганом, која је добила незванино име Нова бања. Творац Нове бање је професор др Милисав Чутовић, зачетник златиборске „Чиготе". Активна је и коноба "Кондир" са базеном и одличном кухињом, најпознатије сеоске породице Ковачевић.

"Сви су наши бањски објекти пуни гостију, јер Бања Врујци нема корону, што га чини иделаним местом за баке и деке, који су дошли са унуцима из великих градова, да се одморе и уживају у развоју својих потомака. Ми се сви одрасли придаржамо мера заштите, али деца су слободна да се играју и купају по читав дан. Увече је ваздух свеж па дивно спавају", описује овај мали сеоски рај Свето Ковачевић, владник "Кондира", који је, такође, распродат до краја септембра.

Одлична попуњеност и све веће интересовање гостију, посебно из дијаспоре, повећали су потражњу за смештајем и боравком у Бањи Врујци. На то су први реаговали запослени у Хотелу "Врујци", који су препознали српску дијаспору као тржиште коме треба да се обраћају и да га освајају.

"Како је наш хотел приватизован од стране Српкиње из Лондона и Румуна из Темишвара, ми већ имамо јаке везе са српском дијаспором. Одлучили смо, међутим, да чињеницу да је хотел постао уточиште гастарбајтера, то претворимо у дугорочну пословну сарадњу са нашим организацијама и људима из расејања", прича нам директор хотела Иван Радовић.

Наши људи из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске са којима смо разговарали, одушевљени су лепотом природе и саме бање.

"Да Европљани упознају Бању Врујци, схватили би да је наша отаџбина прекрасна и да су наше бање као и њихове, лек за наше организме и рај за нашу душу", поетски се изражава Влада Вујачић из Цириха.

Стручне анализе су показале да у земљама немачког говорног подручја, Аустрији, Немачкој и Швајварској, живи највећи број исељених Срба из Србије и да они представљају прву циљну групу, којој ће хотел "Врујци" да се обрати за сарадњу.

"Већ крајем лета упутићемо нашим амбасадама, епархијама, клубовима, удружењима, савезима и угледним личностима из српске колоније у Аустрији, Немачкој и Швајцарској позиве да посете Бању Врујци и наш хотел. Да се упознају са нашим плановима о претварању хотела у уточиште гастарбајтера и у тачку спајања матице и дијаспоре. Надам се да ћемо се договорити да када се границе отворе, да у Бечу, Штутагрт и Цириху предтавимо нашим људима природно благо и лепоте Бање Врујци и њене околине ", открива нам директор Иван Радовић.