Српски летњи карантин у Москви

Рaдмилa Вojнoвић, новинарка, књижевница, професорка, од краја деведесетих година живи у Русији, тачније Москви. Свестрана и радознала духом, отварала је многа врата са намером да повеже српски и руски народ кроз разне културне и хуманитарне активности. Аутор је десет књига, члан је Савеза писаца Русије и Удружења књижевника Србије и добитница наших и руских књижевних награда. За РТС проф. Војновић говори о протеклим месецима, које је, као и многи други, провела у самоизолацији, у Москви.

Тридесетог марта у Москви је уведен строги карантин, "самоизолација". Ван полицијског часа, за нарушавање ограничења кретања до 100 метара од места становања, уведена је новчана казна од 5000 рубаља (60€) и више. Пропусница, с личним подацима и маршрутом до циља, односно сврха путовања, била је обавезна. Без ње нисмо могли у такси, метро, аутобус, трамвај...обавезна маска, рукавице, 1,5 метар удаљености од других људи, затворене су све институције (део је радио онлајн), агенције, услужни сервиси, кафеи, ресторани.

Април је био време процвата свих врста онлајн услуга и куповине. Први пут почела сам да купујем српске производе дистанционо, онлајн, суве шљиве, "сербску бринзу"- сир из Шапца.

Уочи карантина била сам на српском поселу, с нашом етно групом "Зреле крушке", коју сам позвала да учествује на Међународном фестивалу словенске народне песме "Оптинска весна" у древном граду Козељску, недалеко од славног манастира Оптина пустиња. Група је припремила одличан програм, радовали смо се путу у прелепу Оптину, свесни да је сваки наш наступ у Русији допринос културној и духовној дипломатији, престижу и угледу Србије. Ближио се мај, и уместо укидања карантина, стигла је вест да се фестивал одлаже до 25. маја 2021. године.

Узгред, градске власти Козељска чуле су од колега из подмосковског града Рошаљ да сам посредовала у њиховом братимљењу са нашим Братунцем, па су ме замолили да и њима нађем град побратим.

Почетком маја стигла ми је и вест из Мурманска и Оленогорска да се Међународни фестивал словенске културе "Врата Сунца" одлаже до јесени, и уместо 20. маја, чекају ме са српским учесницима 12. септембра. Требало би да наступим у име Србије у Обласној думи Мурманска и одржим предавање о руско-српским културно-историјским везама. Новосадски музичар, и певач Александар Кочић и део српског КУД Завичај из Москве требало би да одрже концерт, као и прошле године.

Чудесно је Кољско полуострво, велико као једна и по Србија, зелено, розе и светло небо 365 ноћи годишње, са 111. 500 језера, лапландским народом тундре, пуно археолошких мистерија. Први сам српски писац који је наступио на том чудесном месту, остатку загонетне Хипорбореје, о којој је надахнуто писао наш велики књижевник Милош Црњански, а наши млади играчи и певачи први Срби који су наступили на Кољском полуострву. Чувам у стану, у Москви, као зеницу ока, огромни платнени иконостас светородне лозе Немањића, коју смо носили на челу свечане поворке фестивала у Оленогорску. На молбу градоначелника Оленогорска О. Самарског, нашла сам им град побратим, српски град херој Дрвар, где смо први пут у јулу 2019. били с руском делегацијом Оленогорска.

Током мајског карантина наставила сам своју духовно-културну активност. Припремила сам поклон, раскошни ручни рад у злату, с бисерима, из древне Коломне, плаштаницу за српски народ и храм у Куманову, из Русије преко Србије, Крсним ходом на јесен. Плаштанице су вечна духовно-културна веза наших братских народа, од средњег века. Ми смо из Москве добијали плаштанице, путире, свете књиге, и ту традицију ја, као честица српског народа у Русији, негујем и желим да предам као завештање наредним поколењима. До сада сам из Москве, предала свештене плаштанице у српски манастир у концентрационом логору Јасеновац, манастир Петковица на Фрушкој гори, Храму Св. Георгија, на месту геноцида српског народа у НДХ, у селу Дракулић, у Ливну, капели српским жртвама у НДХ, и Храму Благој Марији Магдалени на Банстолу, на Фрушкој гори.

Пролетео је и мај, и мој, као и карантин многих Срба у расејању био је носталгичан, у знаку српских специјалитета. Полако су нестајале залихе српске зимнице, коју припремам на дачи (викендици) у Чортановцима на Фрушкој гори, домаћи пекмез од кајсија, шљива, ајвар, козји сир из Суботице, и превентивно, за бољи имунитет и активацију енергетских центара, пијуцкали смо татину ракију кајсијевачу, дуњу, шљивовицу.

У мом московском стану, поред споменика Максиму Горком, недалеко од Кремља, увек мирише на Србију. Ту је шајкача, наша застава, много књига на српском... моја лаванда, рузмарин, нана, из баште на Фрушкој гори, лечиле су носталгију током карантина, као и фотографије родитеља и родбине.

Укидање строгог карантина није наступило, како смо очекивали 1. јуна, тек после помрачења Месеца, 6. јуна објављено је да се 9. јуна укидају пропуснице, ограничење кретања до 100 метара од места становања, отворени су фризерски салони, посете гробљима, дозвољене су само пробе, али не и представе у позориштима, отворене неке занатске радње, део агенција, друштвене организације, самопослуживање на летњим верандама, али не ресторани и кафеи. И даље је обавезно ношење маски, рукавица, дистанца 1,5 метра у затвореном простору, у реду. У метроу и другом градском превозу, означено је обавезно празно место између 2 путника.

Што се тиче међународног саобраћаја, очекује се почетак постепеног укидања карантина после 15. јула. Надамо се да ће Србија бити на списку првих 15 земаља, са којима ће Русија успоставити авионски саобраћај.

16. јуна у Москви су укинули карантин зубарским ординацијама, отворене су библиотеке, зоолошки вртови, галерије, дозвољени спортске утакмице, али уз 10% публике.

Најављено је да ће уочи Параде у част Победе 1945-2020, године, 23. јуна, бити отворени ресторани, базени, теретане, спортски терени, клубови, забавишта, центри социјалне заштите, дечија игралишта и клупе по граду, и омиљена забава свих нас, слободна пловидба туристичких бродова по реци Москви.

Ми, Срби у Москви смо одушевљени, као и Руси, што наше елитне јединице учествују у Паради победе великог СССР, у граду хероју Москви, и надамо се да је тај велики гест корак у јачању војне, политичке, економске и културне сарадње са Русијом, која је гарант очувања политичког и територијалног интегритета Републике Србије и Републике Српске.

Што се тиче школа и универзитета, они остају под карантином, раде онлајн, до септембра. У Москви практично све градске службе раде онлајн, на порталима градских служби могу да се обаве све могуће операције, плате комунални рачуни, чак се и гласа онлајн.

Званично, у Русији је регистровано 477000 заражених корона вирусом, од тога у Москви 197000. Умрло је 6000 људи, од тог броја, половина, 3000 у Москви. Ове цифре говоре да није било пандемије (5% заражених у Русији било би 7,5 милиона људи). У сваком случају, 2020. година је изузетно тешка, као и све године у којима је 6 сунчевих и месечевих помрачења. Тако је било у годинама почетка Првог, Другог светског рата, револуције, распада СССР, и даље у историју, то су тешке епохалне промене цивилизацијских парадигми.

Свим Србима у Србији и расејању желим пријатно лето, одмор од карантина, а нашим драгим руским пријатељима, увек препоручујем за одмор наше бање, сеоски туризам, поклоничка путовања, и обилазак наших прелепих градова и националних паркова.

недеља, 22. септембар 2024.
17° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи