Српкиње из дијаспоре лепотом освајају свет

Некадашња најлепша Аустријанка, наша Драгана Станковић, налази се у Вашингтону где 18. децембра наступа на избору најлепше жене света. Последњих година чак двадесет Српкиња из дијаспоре освојиле су свет својом лепотом и памећу. Прошле године су три наше даме су освојиле титулу “Miss” и засениле свет.

У немачкој покрајини Есен, лепа Саида Ровчанин (25) из Дармштата проглашена је за најлепшу девојку. Победила је са рекордних 1200 поена чак 17 девојака, које су учествовале на избору у Гисену, код Франкфурта. Толико победничких бодова није добила ниједна лепотица у Есену у последњих 30 година.

Саида ради као службеница у Дармштату. Њен отац Шапко Ровчанин је пореклом из Пријепоља, а мајка Алма Луиновић из Сарајева. Наступала је у хаљинам креираним и произведеним у Србији. Лепа Пријепољка представљала је потом покрајину Есен на такмичењу за "Miss" Немачке.

Лепа Нишлијка, која у Лос Анђелосу са дипломом стручњага води терапије за аутистичну децу, Nancy Снежана Пешић победила је својом лепотом на такмичењу Miss Woman у свом насељу Портер Ранч. Освојила је прво месту у категорији "дама +35, неудата и без деце". Nancy Снежана Пешић се тиме квалификовала на Избор лепотица Калифорније, који ће се одржати 21. јуна у Лос Анђелосу.

Међу 40 најлепших девојака на свету, које су се јуна 2019. такмичиле у Поречу, титулом Мис туризма света окитила се Јулијана Николиш, 19-годишња Српкиња из Аустралије. Јулијана, која се није надала победи, омогућила је Аустралији да после 37 година освоји ову престижну титулу, због чега је на Pетом континенту проглашена за најуспешнију Аустралијанку у 2019. години.

Циљ да буду најлепше жене на планети себи су зацртале и Тијана Арнаутовић, мис Канаде 2004. и потом Тања Мунижаба, званична лепотица Канаде за 2005. годину, иначе возач камиона и инструктор српског фолклора из Монтреала. После њих Сунчица Анђић, родом из Сарајева, била је међу 40 девојака које су се такмичиле на престижном избору "Miss World Canada 2014". На интернет анкетама билa је међу фавориткињама.

„Наше девојке из дијаспоре су високе, витке, лепе, шармантне и изнад свега јако паметне. Одрасле су у западном свету, у коме су такмичења део свакодневнице и зато нису срамежљиве. Наступају са намером да задиве жири и публику и отворе могућност за своју пословну каријеру", каже Мирко Стокановић, уредник српских „Новина" из Торонта, у коме су још седамдесетих година почеле да се организују прве ревије женске лепоте.

Српска заједница је у Торонту на Спадајни улици 1972. године отворила изложбени павиљон "Београд", са циљем да репрезентује Србију. Колет Секуловић је као директор организовала у оквиру Интернационалног каравана културе и избор најлепше Српкиње. Прва принцеза лепоте павиљона "Београд" у Канади 1973. године била је Смиља Недовић.

Осамдесетих година српски гастарбајтери у Европи почели су да бирају своје лепотице, у чему је највише успеха имала Слађана Божовић из Малмеа, која је постала и Мис Шведске.

„Слађана је рођена у Малмеу као дете месара из Крагујевца, који је имао одличан бизнис. Као лепотица Шведске учествовала је 2002. године на Мис универзум и освојила две титуле - лепотица воде и лепотица ваздуха. После тога била је активна у српских организацијама и направила је успешну пословну каријеру", рекао је Боривоје Гајић, српски активниста из Малмеа.

Америчка лепотица Данијела Крстић имала је трновит пут до трона. Уселила се са породицом у САД 1998. године и живела у градићу Бетхана. Завршила је средњу школу и дипломирала на Институту за технологију у Орегону. Учествовала на избору америчких лепотица и постала Мис округа Кламат и потом 2008. године Мис Орегона. Као једна од 50 најлепшин Американки, Данијела Крстић била је 2009. године кандидат за избор Мис света.

„Када је њен отац Миленко Крстић оптужен и ухапшен да „јер је био војник Војске РС", саслушавао га је ФБИ и претио да ће ћерци Данијели одузети имиграциони статус и да ће бити депортована у отаџбину. Њен случај је узнемирио српску колонију, која је покушала да је заштити. Данијела Крстић данас ради као зубни протетичар у Орегону", открива Градимир Марковић, српски активиста из САД.

Већ деценијама наше девојке из дијаспоре освајају титуле лепотица Француске, Немачке, Шведске, Аустралије, Канаде, Америке, Аустрије и других земаља.

"На таквој традицији изникла је Тијана Арнаутовић, која је 2004. године била проглашена за најлепшу Канађанку и учествовала на такмичењу Мис света. Дипломирала је међународни бизнис и трговину на Карлетон Универзитету, у Отави. Бавила се манекенством и глумом. Играла је у четри филма. После ње још три Српкиње биле су увршћене у лепотице Канаде", прича Мирко Стокановић.

Почетком 21. века када је избор српких лепотица из Србије почео да се организује и на Петом континенту, младе Српкиње су почеле да освајају Аустралију.

„Десетак ћерки наших досељеника уписале су се у листу званичних лепотица Аустралије. Међу њима најпознатије су Вадрана Грбовић из Перта, Вања Петровић из Бризбејна и Сузана Милутиновић из Сиднеја. Ведрана је освојила титулу Miss Prom 2004. године, звање Лепотица Аустралије и представљала је Аустралију на Мис света 2006. године", посведочио је новинар Јоца Гајесков из Сиднеја.

И док је Ведрана Грбовић дипломирала маркетинг у Француској, Вања Петровић је специјализовала студије менаџмента у САД и Великој Британији, а Сузана Милутиновић, медицину у Сиднеју. Све три су се бавиле манекенством, а Ведрана Грбовић је и власник агенцију "Fresca Viva Pty Ltd".

"Верујем да имам шансе да освојим свет", била је храбри оптимиста Сузана Милутиновић, данас лекар из Сиднеја, чији родитељи потичу из Грделице код Лесковца.

То закључује и српски активиста Градимир Марковић, познати женски фризер из Чикага:

"Српкиње лепотом освајају свет. Када је српска лепотица Дијана Милојковић на такмичењу World Next Top Model 2014. године у Бејруту понела је чак две титуле - Мис Европе и Мис спорта, тада се на најбољи начин потврдило да су Српкиње међу најлепшим женама света."

Као деца Срба из расејања наше лепотице никада нису раскидале везу са отаџбином и српством. Обилазиле су српске културне центре, црквено школске општине, учествовале су у културним програмима и хуманитарним акцијама, a увек су спремне да посете Србију.