Српски музеј културног наслеђа

У највећем српском музеју ван граница Србије могу се наћи народна ношња, старе фотографије, ретке књиге, музички инструменти, новине и разна документа. Према речима Јулке Влајић, члана одбора Српског музеја културног наслеђа у Канади, најстарији експонат у музеју су поштанске марке из деветнаестог века, из времена краља Милана, а музеј поседује и везени прслук из 1889. године.

Темеље очувања српског културног наслеђа у Виндзору и Канади је поставила петочлана група дама које су се почеле састајати 1972. године. Њихов рад у оквиру Друштва српских жена за очување српског наслеђа је био посвећен очувању и промовисању српске културе и наслеђа. Неколико година касније, идеја о Српском музеју културног наслеђа је зачета. Уз напоран рад и субвенцију Владе Онтарија (Government of Ontario) музеј је званично отворен 27. августа 1987. Највећа заслуга за оснивање Српског музеја културног наслеђа у Виндзору припада покојној Станислави Марковић. Рођена је у Крушевцу 24. новембра 1919. Школовање је започела у родном Крушевцу, а средњу школу и Учитељски факултет је завршила у Београду. По удаји за официра ваздухопловства Вукашина Марковића коначна дестинација овог брачног пара била је Канада, у коју су се настанили давне 1950. године.

„Данас чланови одбора музеја обављају све функције уз помоћ мале групе добровољаца. Музеј се издржава од добровољних прилога и помоћи канадских државних институција. Донатори су већином приватна лица, а понекад канадска предузећа и организације. Уз помоћ канадске државе понекад долазе и студенти на летњем распусту да нам помогну у одржавању колекција. Експонате су нам углавном поклањали појединци, али и многе организације", рекла нам је Јулка Влајић.

Од почетка оснивања до данас, Српски музеј је одржао низ тематских изложби као што су изложба посвећена српској литератури и журналистици, изложба посвећена српским спортистима из Виндзора, изложба о српској слави, затим о фолклору, српској историји и многе друге.

Још једна у низу значајних тематских изложби Српског музеја културног наслеђа је и изложба посвећена спорту. Од самог почетка насељавања, давне 1929, српски имигранти су били познати као талентовани спортисти. Прва српска атлетска организација је основана 24. марта, 1929. године под именом Соко. Оригинални спортски клуб Соко је престао са радом тридесетих година прошлог века услед економске кризе која је наступила, али неколико година касније се појавио српски кошаркашки клуб под истим именом, Соко. Кошаркашки клуб Соко је забележио низ успеха и постигао велики број победа у периоду од 1940. до 1943. године.

Све ово поменуто богатство као и многе друге драгоцене записе, Српски музеј је прошле године пребацио у електронски формат захваљујући субвенцији Фонда за технолошку помоћ музејима. Чланови одбора музеја као и добровољци, који су укључени у рад музеја, захваљују покрајини Онтарио на ФТПМ пројекту.

„Тема последње изложбе (трајала марта 2020.) је 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Сама изложба има за циљ да упозна ширу јавност ових простора о богатој историји Српске православне цркве. При самом уласку у музеј поставком доминира слика Светог Саве која се спушта од плафона до пода, стварајући тако живу слику његовог бдења над нама. Поставка изложбe почиње слева, објашњењем о почецима хришћанства у Србији, као и о осмовековној аутокефалности, затим се наставља надесно приказом хронологије хришћанства у чијој се позадини види манастир Жича, као прво седиште српске архиепископије, а у централном делу просторије су изложене макете Раванице и виндзорске Грачанице. Затим се надовезује хронолошки приказ српских архиепископа и патријарха од Св. Саве до данашњих дана док се црква Богородице Љевишке назире у позадини.

Поред слике Светог Саве налазе се и постери лозе Немањића и њихових задужбина, а посебно место је посвећено експонату јубиларне маркице и коверте Поште Србије. Идући даље, наилазимо на карту Србије на којој су означени манастири, као и на посебну карту Косова и Метохије на којој су обележене све наше светиње, порушене и очуване, уз део текста патријарха Павла о задужбинама ове српске покрајине. На крају се налази слика и опис Храма Светог Саве. Текстови су написани на енглеском и српском језику. Са великим задовољством истичемо да је изложба изазвала велико интересовање посетилаца и то не само српске националности. Гости на свечаном отварању били су свештеници других вероисповести, чланица канадског парламента и припадници многих националности", саопштила је госпођа Влајић.

Изложба се може погледати и на serbianheritagemuseum.com/virtual-tour.