Срби у Истри – живот по препорукама кризног штаба

"Истра је хипотетички била на првој линији фронта, јер је доста људи из овог дела Хрватске радило и ради у северној Италији и Аустрији, а управо је са тог локалитета корона и стигла у Хрватску", изјавио је директор Српског културног центра у Истри Милан Рашула образложивши да је то и био разлог да је Кризни штаб Истре увео доста радикалне мере у јавни живот.

Говорећи за Програм за дијаспору РТС-а Рашула је прецизирао да су те мере Кризног штаба поред осталог обуставиле сва јавна окупљања, спортске, културне и све друге манифестације тако да је у том периоду, могло би се рећи, сав живот у Истри стао.

Све активности су се углавном вршиле путем интернета - тако да су ђаци пратили наставу и завршавали своје школе преко онлајн мрежа, исто тако и студенти, а и нове генерације ђака и студената биће уписиване путем интернет апликација.

"У сваком случају, сви су се понашали по препорукама Кризног штаба и у кратком времену су се сви морали престројити на нов начин живота, рекао је Рашула наглашавајући да се то, наравно, односило и на активности свих мањинских друштава, а међу њима и српских организација, која су морала отказати или одложити многе своје активности.

Све је то захтевало да се у кратком временском року прилагодимо новом начину куповине, обезбедимо прикупљање хране најугроженијима, да организујемо чување деце и још много тога", рекао је Рашула и подсетио на додатни ангажман око помоћи нашим људима из Србије који су у Истру дошли као сезонски радници за предстојећу туристичку сезону, што је рађено у сарадњи са Генералним конзулатом Републике Србије у Ријеци.

"Наша кровна организација, Координација Срба у Истри обједињавала је рад Вијећа српске мањине у жупанији и градовима Пула, Пореч, Ровињ, Лабин, Водњан, Умаг, Бује и Фажана, јер је требало ревидирати финансијске планове, програмске активности, а затим и помоћи неким нашим људима код основних животних потреба", рекао је Рашула подсећајући да су они у то време били и у предизборној фази, за онај први расписани изборни рок 26. априла, па је требало подстицати и охрабривати наше људе за гласање у Ријеци.

„Са задовољством могу да кажем да смо пре проглашења ове епидемије, почетком марта, успели да у нашем Српском културном центру поставимо и отворимо изложбу сјајне уметнице из Београда Јасне Опавски, што је изазвало велико интересовање публике, било је пуно људи и још увек је могу погледати заинтересовани.

Морали смо да откажемо или да одложимо многе наше активности као што је нпр. традиционални Фестивал српске културе у Истри који се сваке године одржава у априлу, рекао је Рашула додајући да је све било испланирано и припремљено, да је патнер била београдска Општина Чукарица али, на жалост, због ове ситуације, све је одложено за крај септембра.

На даљину је радила и Школа православне веронауке и српског језика где је парох Горан Петковић држао службу по препоруци Кризног штаба у празним храмовима у Пули и Пероју, а са парохијанима је контактирао телефоном или мејлом", рекао је Рашула.

Од предстојећих планираних активности Рашула издваја Филмски фестивал у Пули, који је предвиђен за месец јули, и где је Српски културни центар укључен, ове године, са изложбом фотографија Родољуба Јовановића са сета филма „Ко то тамо пева". 40 година како је тај филм Слободана Шијана освојио Златну Арену. Рашула подсећа и на традиционални скуп Срба за Видовдан у Поречу, прославу Петровдана у Лабину као и одлазак у Манастир Гомирје на Велику Госпојину.

Говорећи о финансијским могућностима и подршци из матице, Рашула је истакао да српска заједница у Истри ове године има проблема са веома рестриктивним буџетом, али је уједно свесна тешкоћа у којима се и сама Србија налази, пре свега због дешавања у Црној Гори, што је сада један од приоритета.

Без обзира на мале финансијске могућности српска заједница ће задржати континуитет активности али у знатно скромнијој варијанти, закључио је Рашула уз поруку да Срби у Истри очекују да ће их матица и даље подржавати у очувању српског националног идентитета у Истри.