Хероина која спаја Аустријанце и Србе

"Као што је свима познато, Диана Будисављевић, храбра Аустријанка, својим је пожртвовањем и несебичном љубављу према српском народу учинила нешто што Србија никада неће заборавити. Током Другог светског рата спасила је неколико хиљада српске деце из логора у Јасеновцу, односно више од 15 хиљада деце из логора смрти у Независној Држави Хрватској. Она не сме бити заборављена. Њена борба је била јединствена. Како ће споменик бити подигнут на Савском кеју, било би примерно и симболично да и парковска површина, на потезу од Бранковог моста до Бетон хале, понесе њено име", стоји у иницијативи Горана Весића.

Истовремено град Инзбрук намерава да постави спомен плочу Диани Будисављевић. У Бечу постоји од 2014. године Парк Диана Будисављевић код Моста мира, за који су се изборили аустријски Срби. Наши људи из Беча поздравили су постављање споменика и отварање Парка Диана Будисављевић у Београду.

„Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић" из Беча подржава иницијативу да се у Београду пронесе на овај начин име српске снајке и хуманитарке Диане Будисављевић, која је у време НДХ из усташких логора спасила на хиљаде српске, ромске и јеврејске деце од сигурне смрти. Када је 13. октобра 2014. године један парк у деветом бечком округу, на иницијативу и велико ангажовање младог Недељка Савића, тадашњег члана Управе СПКД „Просвјета", понео име ове неустрашиво храбре жене, председница општине Алсергрунд из деветог бечког округа Мартина Мајлар је том приликом истакла да не смемо да заборавимо антифашистичко дело Диане Будисављевић. Ми сматрамо да Диана Будисављевић својим ликом и делом спаја Беч и Београд, Србију и Аустрију и ствара услове да развијамо снажну међусобну културну сарадњу", истиче Светлана Матић, академик и председница овог друштва.

Српска снаја и хероина Диана Обексер Будисављевић рођена је у Инзбурку 1891. године. Одрасла је и школовала се у Аустрији. Била је удата за хирурга Јулија Будисављевића, шефа хируршке клинике Медицинског факултета у Загребу. Будисављевић је био један од малобројних загребачких Срба поштеђених убијања, протеривања или пљачке имовине за време Независне државе Хрватске.

Уз помоћ својих сарадника, професора Камила Бреслера, тада запослен у Министарству социјалног старања НДХ, Драгице Хабазин, сестре из Црвеног крста, архитекте Марка Видаковића, Јана Коха, Татјане Маринић, госпођа Будисављевић је лично обилазила по злу чувене логоре НДХ - „Лобор-град", „Стару Градишку", „Горњу Ријеку", „Сисак" и „Јасеновац".

Изгладнелу, болесну, често на самрти, децу је пописивала, узимала из логора и давала хранитељским хрватским породицама. Ова акција, је била једна од најтежих и по броју спасених најобимнијих хуманитарних акција везаних за концентрационе логоре у Другом светском рату.

„Познато је да ју је Република Србија постхумно одликовала медаљом за храброст „Милош Обилић", коју је примио њен праунук Леонардо Рашицо из Бразила. СПЦ јој је доделила „Орден царице Милице". Две године заредом, Диана Будисављевић била је номинована за Нобелову награду за мир. Данас њено име носе улице у Босни Херцеговини, Хрватској и Србији, као и парк у Бечу и будући парк у Београду", каже академик Светлана Матић из Беча.

Аустријско-српско културно друштво „Вилхелмина Мина Караџић" из Беча и сама Светлана Матић се залажу да Срби и Аустријанци заједно негују културу сећања. За то постоје добри услови, јер канцеларије градоначелника Беча и Београда имају званични споразум о сарадњи. 

„Радимо на повезивању Аустрије и Србије. Желимо да повежемо наше бечке и београдске институције, да оживимо културу сећања на наше заједничке личности и догађаје. Надамо се да ће надлежни из Скупштине града Београда прихвате и нашу бечку иницијативу да једна улица у српској престоници понесе име „Вилхелмине Мине Караџић", која је градила мостове културе између српског и аустријског народа народа", преложила је академик Светлана Матић, која је добила сагласност Управе града Беча да подигне спомен-плочу ћерки Вука Стефановића Караџића у главном граду Аустрије.