Др Симоњан: Промоција српске културе је моја мисија

Др Бабкен Симоњан (Јереван, 1952) је јерменски песник, есејиста, преводилац, професор универзитета и почасни конзул Србије у Јерменији. Написао је дванаест књига поезије и преко 900 есеја, путописа и превода српских легенди, бајки и народних прича. Књижевни радови, преведени на руски, српски, бугарски, украјински, словачки, естонски, италијански, мађарски, енглески, француски, румунски, објављени су му у многим књижевним листовима, часописима и зборницима поезије.

Др Бабкен Симоњан се у још основној школи сусрео са српском историјом и њеним јунацима.

"Био сам ученик петог разреда једне елитне школе у Јеревану када нам је на часу историје средњег века наша дивна и драга професорка причала о Косовском боју, о храбром Кнезу Лазару, Милошу, браћи Југовић и о лукавом султану Мурату. До тада скоро ништа нисам знао о Србији и њеној историји али сам се заинтересовао и почео да тражим информације по књигама. У националној библиотеци Јерменије сам прво прегледао књиге на јерменском, али како у њима нисам нашао оно што ме је интересовало, претрагу сам наставио у књигама на руском. Пронашао сам да српски и јерменски народ имају пуно тога заједничког, и што се тиче историје и што се тиче наших карактерних особина.

Још као средњошколац, тражећи неке књиге у нашој националној библиотеци, наишао сам и на уџбеник српско-хрватског језика. Ауторки, Арбузовој Ирини Владимировној, професорки универзитета у Санкт Петерсбургу, тадашњем Лењинграду, написао сам писмо у коме сам навео да су ме заинтересовали њени уџбеници и да бих волео да имам још неки. Послала ми их је и позвала ме да будем њен гост, што сам са одушевљењем прихватио и веома брзо кренуо на пут.

Живела је у самом центру града, у непосредној близини чувеног Ермитажа, и није ми било тешко да је пронађем. Закуцао сам и врата ми је отворила једна веома елегантна дама. На први поглед сам видео да је то једна интелектуалка парекселанс. Позвала ме је уђем и да заједно ручамо. Након тога ми је показала једну собу и рекла: „Унесите свој кофер овде, распремите се и ту ћете остати наредних месец дана. Даваћу Вам да читате књиге на српском, причаћемо о томе а и водићу Вас на факултет на коме предајем српски језик". Тек тада сам схватио да је то била професорка Арбузова. То је било 1973. године, када сам био младић од својих двадесетак година", каже за РТС др Симоњан.

Каже да је Србију први пут посетио 1982. године и то као туриста. Његов наредни долазак је био шест година касније и од тада сваке године бар два, три пута посећује нашу земљу.

"На предлог српског дипломате проф. др Дарка Танасковића, Влада Републике Србије ме је 2006. године именовала за почасног конзула Србије у Јерменији а наредне године су то потврдиле и власти земље у којој сам рођен. Због изузетног доприноса промоцији и ширењу српској језика и српске књижевности и културе уопште, добио сам српске и међународне награде „Свети Сава" (1994), „Бранко Радичевић" (2012), „Аполон" (2018)", каже др Симоњан.

 Српска заједница у Јерменији

"Колико ми је познато, српску заједницу у Јерменији чини само двадесетак српских грађана, и то су претежно спортисти, радници амбасаде Србије или они чије су мајке Јерменке. Занимљиво је да је у јерменској канцеларији Организације Уједињених нација у Јеревану ради и једна Српкиња, као функционер. У просторијама конзулата Србије, чији сам почасни конзул, са нашим људима али и са пријатељима Србије, сваке године прослављамо Дан државности Србије.

С обзиром на то да сам члан и Савеза писаца Јерменије и Удружења књижевника Србије, при сваком доласку у Србију организујем по неко књижевно вече, а и посета Међународном сајму књига у Београду је за мене неизоставан догађај", искрен је др Симоњан.

У сарадњи са министарствима за културу Србије и Јерменије, 2010. године организовао је веома посећене Дане јерменске културе у Новом Саду, у оквиру којих је била и изложба радова јерменског академског сликара Фараона Мизојана, као и изложба светског редитеља Сергеја Параџанова, који се, осим филмом бавио и примењеном уметношћу.

"Завод за културу Војводине је тим поводом објавио двојезичну књигу мојих песама под називом „Артамет". Три године касније сам организовао Дане српске културе у Јерменији. Поводом стогодишњице геноцида над Јерменима, 2015. године у Јеревану сам организовао изложбу радова београдске сликарке јерменског порекла Анамарије Вартебедијан. На Филолошком факултету Педагошке академије у Јеревану с времена на време држим предавања о Србији и представљам књиге српских аутора.

Већ 40 година промовишем српску књижевност и њену културу и то сматрам својом мисијом, разлогом постојања на овој планети. Будим се са српским речима на уснама, а тако и лежем на починак", каже др Симоњан.

 

петак, 29. март 2024.
22° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво